Održana je prva debata američkog predsednika Donalda Trampa i demokratskog kandidata Džoa Bajdena i iako nema konsenzusa ko je pobedio - mada je izvesno da su najveći gubitnici američki građani - ona je okončana kao "sramotna", "haotična" i "najgora debata u istoriji". Bajden je i u debati napravio mnogo grešaka, ali otkada je odlučio da se kandiduje za predsednika SAD, uporno pravi ključnu grešku koja bi mogla da ga košta izbora više nego bilo šta drugo.

Бивши потпредседник САД је читаву предизборну кампању поставио на уверењу да може да “придобије назад” белу радничку класу у неодлучним државама, тзв. сwинг статес, попут Мичигена и Висконсина. Али Бајден има погрешну мету.

У Висконсину је одабрао за митинг град Манитовок у којем је 90 одсто становништва бело, а тамо се састао са некадашњим гувернером из Републиканске странке како би показао да су га, ето, подржали и они из другог табора. Није било много важно што је управо тај републиканац био умешан у заташкавање афере са контаминираном водом у граду у којем је већина становништва афроамеричког порекла.

У Мичигену се Бајден састао са радницима из железара, а већина њих били су белци.

Гардијан је изнео занимљиву и по свему судећи истиниту тезу да Бајден и његови саветници и сарадници очигледно верују да је Хилари Клинтон изгубила изборе 2016. године зато што су бели гласачи у кључним држава прешли са Обамине стране на Трампову, и цела Бајденова стратегија заснива се на тој претпоставци.

Ту постоје два проблема.

Прво, на овај начин се скоро у потпуности игнорише црна радничка класа. Друго, изгледа да уопште није истина да је Хилари зато изгубила.

Ако се пажљивије погледају подаци из Висконсина и Мичигена – две од три неодлучне државе које су помогле Трампу да победи – постаје јасно да је кандидаткиња Демократске странке 2016. године изгубила зато што гласачи нису уопште гласали, а не зато што су ипак одабрали Трампа.

Тек један одсто мање белих бирача је гласало у Виксонсину 2016. године, док су црни гласачи гласали у мањем броју него икада у историји Висконсина. На изборима 2012. је гласало њих 79 одсто, а 2016. само 47 одсто. То значи да је Хилари Клинтон ишла са потенцијалним губитком од око 88.000 гласова.

Истраживања су показала да је чак 42 одсто апстинената 2016. одлучило да не искористи своје право гласа зато што им се ниједан кандидат није допао или их уопште кандидати нису интересовали, док је осталих 5 одсто остало ускраћено за права гласа јер им није ни омогућено да га искористе.

Међутим, уместо да покуша да придобије скоро 200.000 људи који су 2016. године прескочили гласање у Висконсину, Бајден је ипак одлучио да своју кампању овде фокусира на 700 белаца радника од којих добар део вероватно никада у животу није гласао за демократу на председничким изборима.

Још фасцинантније, Демократска странка иде до апсурдних нивоа са овом агендом и неретко регрутује републиканце који уопште нису били популарни ни међу бирачима Републиканске странке.

То практично значи да Бајден покушава да приволи непознати број незадовољних републиканаца, уместо стотине хиљада демократа.

Ова центристичка опсесија Демократске странке да “придобије назад” беле конзервативце у руралним областима и предграђима је више симболичка него што може имати стваран стратешки значај; укорењена је у старом, али накриво насађеном архетипу који поистовећује радничку класу са белим радницима.

То је, нажалост, истина – црни радници, чак и после векова бруталног израбљивања, једва да су присутни у мејнстрим колективној свести. Бајден није успео да заобиђе такав наратив и његова опседнутост белом радничком класом значи да он игнорише чињеницу да у производном сектору у Милвокију има више него двоструко црних радника у односу на беле, да су Афроамериканци у далеко већој мери погођени коронавирусом него белци, и то значи да он игнорише чињеницу да је неопходно да такве бираче мобилише.

Овако, док се он додворава републиканцима, милиони бирача остају код куће. Као да не зна како је Хилари прошла.

Izvor: nova.rs

Oznake: Džo Bajden, greška, kandidat za predsedika, Hilari Klinton