Прочитај ми чланакПотребно је створити јединствену азијску валуту за трговину између земаља шире регије. Такав је прeдлог дао премијер Малезије. Хоће ли Азијци успети учинити оно што су Европљани покушали учинити, али створити нови монетарни систем потпуно одвојен од долара?
“Ако се азијске земље желе удружити, то био требале почети стварањем заједничке валуте на темељу златног стандарда, јер је злато много стабилније. Неће се користити само за унутрашња плаћања, већ и за трговинске операције између земаља”, изјавио је премијер Махал Махамир Мухамед током говора на економском форуму у Токију посвећеном развоју Азије, преноси Ројтерс .
Истакнуо је да “под тренутним глобалним системом размене, локални начини плаћања подлежу спољним чиниоцима и постају предметом манипулације”.
Ове је недеље америчко министарство финансија у извештају Конгресу саопштило како девет земаља, укључујући Малезију, захтевају велику позорност. Американци сумњају да њихови трговински партнери манипулишу валутама. Раније су такве оптужбе упућене Русији. Вашингтон је запретио да ће казнити такве земље наметањем царина на њихову робу. Заправо, Сједињене Државе нису далеко од оних против којих су се одлучиле борити. Америка има огромне количине алата за манипулацију доларом, што и чини.
Малезија је узела ову претњу озбиљно. Централна банка земље се одмах покушала одбранити, рекавши да је њезина интервенција на девизним тржиштима ограничена на мере за сузбијање прекомерне нестабилности.
Разговор о стварању јединствене азијске валуте није почео у овом десетљећу, него у ’70-их, а интензивирали су се након монетарне кризе 1997.-1998. Ако је Јапан у почетку себе видио као средиште стварања такве валуте, сада, наравно, Кину убрзано развија планове за ту улогу.
Идеја о стварању јединствене азијске валуте је одбрамбена реакција Азије на доминацију долара и евра при трговању. Европа се у једном тренутку ујединила како би се супротставила Сједињеним Државама, које су након Другог светског рата започеле агресивну експанзију. Први споразуми о европској интеграцији потписани су ’50-их. Европи је требало много више десетљећа да коначно дође до стварања јединственог политичког и господарског система са заједничким тржиштем и заједничком валутом. 2000. је евро постао јединствена валута у 11 земаља ЕУ.
Азијске земље могле би кренути сличним путем као ЕУ, почевши са стварањем јединствене валуте која би потиснула долар из међусобне трговине. Корак по корак, то може резултирати ближом унијом, нешто налик на ЕУ, али без централизираног технократског уређења у којем једна земаља доминира целим блоком. У случају Европске уније је то Немачка.
Јединствена азијска валута може помоћи у избјегавању понављања монетарне и финансијске кризе која је на цели свет утицала у раздобљу од 1997. до 1998. године.
То ће помоћи елиминисати волатилност течаја. Коначно, јединствена валута створиће јединствено слободно тржиште за робу, услуге и радну снагу, што ће можда имати позитиван учинак на развој азијских економија.
У бројним азијским земљама, укључујући Малезију, већ је присутна азијска валутна јединица, такозвани ЕЦУ, а не у физичком облику и користи се само за клириншке нагодбе између влада по посебном уговору, али разговор о стварању физичке валуте још увек није помакнут из мртве тачке.
Прво, постоје несумњиве политичке разлике. На пример, између Индије и Пакистана. Што можемо рећи о посебној Сјеверној Кореји. Тешко је ујединити претерано различити ниво економског развоја земаља у региону. Индустријску Кину је у том погледу тешко успоредити с Тајландом, који живи од туризма, или с Филипинима. И, наравно, већи актер је у таквим асоцијацијама је увек на добитку, што се јасно види у еврозони.
Немачка, Француска и Велика Британија предњаче у ЕУ, док у балтичким земљама богатство и плате никада неће бити исте као у ове три земље. Због тога балтички народи беже у богатију западну Европу, а њихово место заузимају имигранти из још сиромашнијих земаља, из Украјине. Исти негативни трендови би се, без регулације, појавили и у азијском региону.
Земље су сувише различите и могу имати дијаметрално супротна стајалишта о геополитици и даљњем економскомразвоју. Ако су у европским земљама и постојали политички разлози за стварање ЕЦУ-а, даљњи прелаз на евро и придруживање ЕУ, азијска регија таквих разлога једноставно нема. Мало је народа који желе жртвовати свој суверенитет, поготово када постоји све већи доказ о мртвој путањи развоја у ЕУ и све већи број евроскептика.
Осим тога, за разлику од Европе, где су трговински односи између појединих земаља у еврозони прилично значајни, у Азији су земље више усмерене на извоз и освајање западног трговачког света. Трговина међу азијским земљама је мање развена. Стога је питање може ли нова валута значајно потиснути долар у међународној арени?
Евро, на пример, то није успио учинити, иако се мора признати да је европска валута ослабила положај америчке валуте у трговини. У том смислу би јединствена азијска валута додатно могла ослабити монопол долара у трговини.
Друга ствар је хоће ли Кина то хтети. Без суделовања Кине, која игра важну улогу у господарствима многих земаља, план Малезије је осуђен на неуспех. Но, Пекингу није до стварања јединствене валуте.
Прво, то би било расипање енергије у растућем сукобу са Сједињеним Државама, а друго, већ је уложен превелики напор на развој властите валуте као алтернативе долару и евру.
Међутим, постоје многи који верују да би Кина могла напустити идеју промицања свог јуана као алтернативе долару и искористити идеју стварања неке врсте заједничке регионалне валуте сличне, али не и исте као евро.
Концепт “једна земља – једна валута” је прилично тривијалан и врло ризичан. То омогућује америчком министарству финансија да, ако то жели, наметне санкције Кини.
А Пекинг је редовито на америчким листама земаља “манипулатора валутом”. Јединствена валута неколико земаља чини амерички утицај нејасном. Кинески трговински партнери у региону ће вероватно објеручке прихватити такву идеју.
Уосталом, јединствена валута ће омогућити директну наплату, избегавајући компликоване фазе претварања једне обрачунске јединице у другу, што је понекад прилично скупо за мале и нестабилне валуте. Претходно је ту улогу традиционално имао амерички долар, али како се трговински рат између Кине и Сједињених Држава продубљава, било би прилично чудно очекивати да ће се Кина у будућности послушно покоравати долару.
Наравно, Кина не може одедном напустити наплату у долару, али је очито да Пекинг припрема “резервну луку” и тај се процес не може зауставити.
Једини ризик је недостатак искуства у управљању валутама у Кини, чији би течај био слободан, што другим традиционалним земљама с тржишним економијама, укључујући Малезију, очито неће одговарати. Међутим, трговински рат може помоћи Пекингу да створи истински слободно тржиште.
На крају, таква монетарна јединица с временом не само да може уздрмати доминацију долара у међународној трговини, већ и променити структуру девизних резерви многих земаља, где долар и евро имају приоритет. Снага кинеске економије је неоспорна и управо је у три земље скупине АСЕАН, Кини, Јапану и Јужној Кореји, концентрисана већина златних и девизних резерви света. Према томе, јединствена азијска валута би у теорији могла постати нови пол монетарног система, па чак и потиснути долар.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
