Прочитај ми чланак

Аустријанци чезну за новим фирером

0

Hitler_Bec(Политика)
Две трећине испитаника жели „јаког вођу”, 54 одсто сматра да би нацисти добили изборе ако би то закон дозволио.

Седам и по деценија од такозваног аншлуса, односно припајања Аустрије Хитлеровом Трећем рајху, више од половине Аустријанаца не верује историји коју је Беч прогласио једином веродостојном верзијом и уврстио је као такву и у школске уџбенике. Иако је, према тој верзији, то био први освајачки поход нациста а Аустрија била прва жртва националсоцијализма, у анкети „Маркет-института” из Линца 53 одсто испитаника у Аустрији је изјавило да је „аншлус” 1938. године био могућ јер су га Аустријанци већински прижељкивали.

Резултати анкете били би својеврстан показатељ да су нове генерације у алпској републици спремне да се суоче са „црним поглављем” своје историје. Остали резултати исте анкете, међутим, упућују на другачије закључке будући да безмало две трећине данашњих Аустријанаца – 61 одсто – жели „јаког вођу” на челу државе који не би био зависан ни од воље бирача, нити упућен на законе које изгласава парламент.

У студији се наводи да је највише присталица „новог фирера” забележено међу упитаницима старијим од четрдесет година, у редовима чланова и симпатизера свих парламентарних странака, осим Зелених. Према анализи резултата истраживања, идеја „народног вође” једино је у редовима еколога наишла на негативну оцену.

Међу присталицама инаугурације „вође нације”, чак 54 одсто сматра да би нацисти или неонацисти, свеједно, добили изборе уколико би Закон о забрани нацистичке и неонацистичке агитације био укинут.

Оцењујући „резултате” нацистичке диктатуре у Немачкој и у Аустрији, 42 одсто упитаника је изјавило да је тадашња, пре свега економска и социјална, политика била прихватљива – са изузетком развоја наменске индустрије која је, посредно, водила ка избијању рата.

Испитивање, спроведено поводом 75. годишњице аншлуса, послужило је као повод аустријским аналитичарима, историчарима и политиколозима да упореде тадашње и садашње расположење у народу. При томе су дошли до забрињавајућег закључка да би евентуална идеја неког новог аншлуса била већински прихватљива.

„Основни разлог нове популарности опредељења за тоталитарну државу, сличног оном из 1938. године, јесте ’нојева политика’ која је деценијама вођена у Аустрији, када је о суочавању са немилом прошлошћу реч”, каже Антон Пелинка, професор политичких наука у Инзбруку и Будимпешти.

Слично професору Пелинки просуђује већина политичких аналитичара који истичу да је Аустрија пропустила прилику да у шест и по послератних деценија укаже да нацистичка злодела нису само „немачка ствар” и да, када је реч о Аустријанцима, нису само појединци били на страни Хитлера, већ већина становништва. Подсећања ради, Аустрија је – формално – окупирана између 11. и 13. марта 1938.

Hitler exhibition at German Historical Museum in Berlin
Адолф Хитлер је 11. марта 1938. у 20.45 издао наређење Осмој армији: „Ослободити Остмарк (нацистички назив за „немачку покрајину Аустрију”) и припојити Рајху”. Неколико сати касније, у 4.30 часова ујутро, 200.000 војника Вермахта прекорачило је немачко-аустријску границу, а Луфтвафе је са 200 авиона бомбардовала земљу – бацајући три стотине милиона летака, уместо бомби.

Историјски подаци о аустријском отпору окупатору постоје, а неефикасност бранилаца се правдала саботажом. Други подаци упућују на другачије стање ствари: Хитлерова војска само је формално умарширала у Аустрију, а власт нису преузели окупатори, већ аустријски нацисти под вођством Артура Сајса-Инкварта. Званично се говори о парламентарном пучу, пошто су „пучисти” Сајса-Инкварта претходно приморали владу и председника државе да поднесу оставке.

О недостатку озбиљнијег отпора окупатору сведочи податак да је Адолф Хитлер 12. марта, само неколико сати после почетка ратних операција, отвореним аутомобилом прешао мост преко реке Ин и уз звуке црквених звона ушао у родни град Браунау. Путовање је наставио у темпу свечаног дефилеа, од Браунауа до Линца, а уз магистрални пут су се Аустријанци распоредили у шпалире са обе стране друма, дуге по 125 километара…

Нова, нацистичка, влада Аустрије потписала је само дан касније споразум о поновном уврштавању Аустрије у оквире немачког рајха, а привремени канцелар Сајс-Инкварт и вршилац дужности председника постао је – легат Трећег рајха.

———————————————-

Бечка филхармонија била блиска нацистичком режиму

Беч – Бечка филхармонија била је блиска нацистичком режиму, а њени музичари били су у великом броју чланови НСДАП-а, закључак је комисије историчара који су расветлили прошлост најпознатијег аустријског оркестра. Један од три члана комисије историчара Фриц Трумпи рекао је да је данас чувени новогодишњи концерт Бечке филхармоније смишљен под нацистичким режимом и да је служио за промоцију нацистичке пропаганде о жељеном имиџу по замисли Јозефа Гебелса.