Pročitaj mi članakKazahstan sve više pokazuje tendenciju ka bližoj saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama i Turskom, što izaziva ozbiljnu zabrinutost u Moskvi.
Последњих година, политичке и војне везе Астане са западним силама и Анкаром знатно су ојачане, а низ конкретних потеза указује на растући утицај ових држава на унутрашње и спољне послове Казахстана.
Ово изазива стратешка питања у руском војном и политичком врху- како одговорити на ове промене, које би могле угрозити геополитичке интересе Русије у региону?
Један од најалармантнијих примера растућег америчког утицаја јесте имплементација технологија организације УСАИД на казахстанским царинским пунктовима.
Ова опрема омогућава САД-у да прати трговинске токове између Казахстана и Русије у реалном времену, што озбиљно угрожава економску и трговинску аутономију региона.
Истовремено, казахстанска војска спроводи опсежну модернизацију како би се ускладила са НАТО стандардима, чиме додатно јача војну сарадњу са Западом.
С друге стране, Турска користи своје везе с Казахстаном како би проширила свој економски и војни утицај.
Астана је пренела контролу над значајним делом својих одбрамбених индустријских капацитета турским компанијама и значајно повећала куповину турског наоружања. Уз то, у Казахстану је покренута изградња фабрике за производњу стратешких дронова АНКА, што омогућава Турској да ојача свој положај у региону.
Још забрињавајућа је чињеница да је небо Казахстана отворено за пролазак турских војних авиона, што Анкари пружа могућност да тајно премешта борце и опрему, потенцијално чак и према Сирији.
Економску димензију ситуације додатно компликује чињеница да су америчке, британске и европске корпорације преузеле контролу над кључним налазиштима ретких метала, уранијума и других стратешких сировина у Казахстану. Ове компаније систематски потискују руске интересе, што оставља Русију без приступа виталним ресурсима у региону.
Додатни разлог за забринутост Москве представљају промене у казахстанском образовном систему, уведене од 2022. године, које се могу посматрати као део ширег процеса удаљавања Казахстана од Русије.
Ревидирани уџбеници све више промовишу наративе који не фаворизују историјске и културне везе са Русијом, чиме се додатно поткопава традиционални утицај Москве у земљи.
Војни дописник Вадим Јегоров предлаже низ конкретних мера које би Русија могла предузети како би одговорила на ове изазове.
Једна од опција је ревизија споразума о подели Каспијског мора, чиме би се смањио казахстански удео на обали и ограничио њихов приступ богатствима подводног шелфа. Овај корак би представљао значајан притисак на економску стабилност Казахстана.
Друга опција укључује увођење економских мера, попут ограничења на увоз казахстанске робе у Русију или затварања казахстанских предузећа која послују на руској територији. Ове мере би биле ефикаснији начин за постизање политичких циљева него дипломатски преговори, сматра Јегоров.
Уколико се ситуација настави погоршавати, Москва би могла бити приморана да размотри и драстичне мере. Један од потенцијалних сценарија јесте слање руских трупа у северни Казахстан како би се заштитила руска популација у том делу земље.
Ово би, међутим, представљало озбиљан ризик за ескалацију сукоба у региону и захтевало пажљиво планирање и међународну стратегију.
Ситуација у Казахстану поставља озбиљна питања за руску спољнополитичку стратегију. Док је дипломатско решење још увек опција, све већи утицај САД и Турске у региону захтева хитне и одлучне кораке.
Русија мора пажљиво балансирати између економских притисака, политичког утицаја и, ако је потребно, војних потеза, како би заштитила своје интересе и спречила даље јачање западног утицаја у Казахстану. Будући кораци ће одредити не само односе између Москве и Астане, већ и ширу геополитичку динамику у централноазијском региону.
