Прочитај ми чланак

АнтиРус Сикорски уместо Ештон?

0

radek-sikorski

Министар иностраних послова Пољске и заступник оштре европске политике према Русији Радек Сикорски најозбиљнији је кандидат да у новембру преузме функцију високог представника Европске уније за спољну политику и безбедност, коју је досад обављала Кетрин Ештон, оцењују посматрачи у Бриселу.

Пољска влада је недавно званично објавила номинацију Сикорског (51), који важи за „јастреба” у односима према Русији, за троструку позицију високог представника ЕУ, шефа Европске службе за спољне послове (ЕЕАС) и потпредседника Европске комисије.

У бриселским дипломатским круговима кажу да је готово извесно да ће овај динамични и релативно млади дипломата, који ужива подршку Берлина и Вашингтона, добити то место.

„Постоји консензус да Пољска у следећем мандату Комисије треба да добије бар једну важну функцију у Бриселу, с обзиром на њен растући економски и политички утицај у ЕУ”, рекао је за Танјуг један високи бриселски дипломата.

Позицији Сикорског доприноси и то што ниједног другог званичног кандидата за шефа европске дипломатије засад нема, мада се једно време неформално помињало име шведског министра спољних послова Карла Билта.

Сикорски, чије је пуно име Радослав, рођен је 1963. године и још као средњошколац је учествовао у демонстрацијама против комунистичких власти у Пољској, због чега је био привођен.

Неколико месеци пре државног удара који је 1981. на власт довео генерала Војћеха Јарузелског, Сикорски је отпутовао на студије у Енглеску, где је брзо добио политички азил, а шест година касније и држављанство.

Студирао је на Оксфорду у истој класи са актуелним британским премијером Дејвидом Камероном и градоначелником Лондона Борисом Џонсоном, а после студија је као слободни новинар писао репортаже из Африке и Азије за бројне западне медије.

Американка Ен Еплбаум са којом је у браку преко две деценије, је такође истакнута новинарка, добитница Пулицерове награде и ауторка неколико књига о совјетском тоталитаризму.

Након повратка у Пољску 1989, обављао је низ функција у неколико влада, мада се није чврсто везивао ни за једну странку, а од 2009. је стао на чело министарства иностраних послова.

Као министар, Сикорски се интензивно ангажовао још од ране фазе украјинске кризе и упорно се залагао за оштре мере према Москви, а у фебруару ове године заједно са шефовима дипломатија Француске и Немачке био у посредничкој мисији у Кијеву.

Мисија се завршила краткотрајним споразумом демонстраната са бившим председником Виктором Јануковичем, а Сикорски ће остати упамћен по реченици „Потпишите (споразум) или сте сви мртви” коју су камере снимиле током његовог разговора са лидерима демонстрација.

Јанукович је дан након потписивања споразума побегао у Русију, одакле је поручио да су га министри ЕУ преварили како би на власт довели своје марионете. Након ескалације украјинске кризе, Сикорски је активно заговарао оштре санкције према Русији и тражио појачано присуство НАТО на истоку Европе, укључујући и Пољску, која са Украјином дели границу.

На унутрашњем европском плану, Сикорски се залаже за веће јединство унутар ЕУ и у неколико наврата је оштро критиковао Камерона због попустљивости према британским евроскептицима.

Када је реч о Косову, Сикорски досад није показивао нарочито интересовање за дијалог о нормализацији Београда и Приштине коме је Ештон кумовала и у коме би након њеног одласка требало да преузме посредничку улогу.

Он је, међутим, као сенатор у пољском парламенту 2007. године замерио својој влади што подржава приштинске власти без гаранција да ће српско становништво бити заштићено од прогона.

„Лоше смо пресликали босански модел на Косово”, поручио је тада Сикорски, уз упозорење да флоскула о српским агресорима и муслиманским бранитељима која је важила у Босни, не може да се да се примени на Косово.

Као сенатор је, сем тога, тражио да се српски манастири на Косову, које је више пута обишао, боље заштите од напада екстремиста.

Европски савет би почетком јесени требало да званично одлучи о новом високом представнику, а тај предлог квалификованом већином треба да потврди и Европски парламент.

(Политика)