Прочитај ми чланак

Ансат, први лаки вишенаменски хеликоптер конструисан у Русији након распада СССР-а

0

Као што је објављено Република Српска ће за своје Министарство унутрашњих послова највероватније набавити три руска лака вишенаменска хеликоптера Ансат а уговор би требао бити потписан у трећем кварталу ове године. Влада РС је већ одобрила финансијска средства и планирано је да се за ту намену потроши око 21,56 милиона евра.

Набавком Ансата полиција Републике Српске добиће, нако дужег времена своје прве летелице пошто је подршку МУП-у РС до сада пружао Хеликоптерски сервис али је у међувремену одлучено да полиција има сопствену хеликоптерску флоту. До данас је ознаке МУП-а носио само један хеликоптер Газела и то у периоду од 2005. до 2008. године када је предат Хеликоптерском сервису.

Габарити хеликоптера Ансат

Тако ће Република Српска постати још један од, за сада ретких корисника овог типа хеликоптера у свету и прва у Европи. До сада је осим различитих цивилних корисника у Русији као и руске војске, Ансат извезен само још у Јужну Кореју и НР Кину. То је поред Ка-226 тренутно једини лаки вишенаменски хеликоптер руске производње и први руски хеликоптер те категорије сасвим нове конструкције који је пројектован након распада СССР.

Развој Ансата започет је 1993. године у Казањском хеликоптерско заводу (КВЗ) из Казања, Реопублика Татарстан, који је најпознатији по производњи хеликоптера Опитно-конструкторског бироа који носи име М. Л. Миља. Од 1951. до данас, у овој фабрици је произведено преко 12000 хеликоптера типа Ми-1, Ми-4, Ми-8 као и његових деривата, морнаричког Ми-14 и извозне верзије Ми-8 са ознаком Ми-17. Јануара прошле године започела је серијска производња новог транспортног вишенаменског хеликоптера Ми-38.

У производном програму КВЗ се већ 15 година налази и Ансат који је настао услед потребе да се замени совјетски лаки вишенаменски хеликоптер Ми-2 који се по лиценци масовно производио у Пољској до 1992. године. Услед лоше економске ситуације у Русији његов развој је текао успорено и са много проблема. КВЗ је првобитно настојао да заједно са Еурокоптером развије хеликоптер на бази француског АС-350 Ecureuil али како је та иницијатива пропала руски завод је 1993. формирао свој конструкциони биро који су руске власти званично сертификовале 1997. Такође 1993. године је у сарадњи са Казањским државним техничким универзитетом започео је развој хеликоптера названог Ансат што на татарском језику значи ‘’једноставни’’ или ‘’прост’’. Модел Ансата у размери 1:1 приказан је 1997. године на међународном авио-салону Ле Бурже.

Ансат је конструисан као лаки вишенаменски хеликоптер са класичним носећим и репним ротором и двоструким репом, у зависности од потреба може се користити за превоз путника и робе, надзор, трагање и спасавање, противпожарну борбу, медицинску евакуацију, обуку и тренажу, превоз веома важних особа. Конструисан је у складу са нормама АП-29 (ФАР-29) категорије ‘’А’’, има висок конструкцијски степен сигурности а примењена су традиционална али и иновативна техничка решења.

У конструкцији трупа примењени су пре свега метали док су лопатице главног и репног ротора произведене од композита односно фибергласа. Носећи ротор без шарки омогућује једноставнију употребу и смањење оперативних трошкова. Лопатице ротора могу бити опремљене системом против залеђивања. Опрема хеликоптера омогућује лет у ручним и аутоматским режимима управљања, у свим метео условима. Има добре карактеристике и у условима надморске висине до 3500 м као и на екстремним температурама ваздуха, од –45 до +50 ºЦ. За обуку летачког и инжењерског особља се осим симулатора лета нуди техничка и рачунарска учионица.

Обзиром да се ради о лаком вишенаменском хеликоптеру, са запремином унутрашњости од 6,7 м³ (негде се наводи и 8 м³) Ансат је веома простран, поред једног или два члана посаде у конфигурацији за превоз људи може да превезе још 8 до 9 путника (укупно 10 са једним пилотом) а њихов улазак и излазак је олакшан уградњом широких бочних клизних врата. Уместо путника може да носи до 1272 кг унутрашњег или 1272 кг спољашњег терета. У ВИП верзији предвиђен је превоз до пет путника. На овогодишњем авио-космичком салону МАКС-2019. биће приказана најновија верзија салонске варијанте са новим дизајном унутрашњости хеликоптера у стилу руског аутомобилског бренда ‘’Аурус’’.

Ансат може имати четвороструке електричне команде лета (fly-by-wire) односно систем КСУ-А или класичне хидромеханичке команде. У верзији за медицински превоз која је у понуди од маја 2014. године може бити опремљен модулом са комплетном потребном опремом за збрињавање пацијената који се на хеликоптер може поставити за за 15 минута. Истовремено се могу превозити до два пацијента на носилима заједно са два медицинска радника. Осим руских модула у понуди су и страни, на овогодишњем Ле Буржеу је са аустријском компанијом Аир Амбуланце Тецхнологy склопљен споразум о опремању хеликоптера њиховом опремом што ће додатно помоћи добијању и европских сертификација. Пре Ансата руске службе које се баве медицинским превозом (тзв. ХЕМС) користиле су и европски ЕЦ145 са којим се у Русији Ансат често пореди.

Погонску групу хеликоптера чине два гасотурбинска мотора Pratt & Whitney PW207K снаге по 463 кW односно по 630 КС у режиму полетања, максималне континуиране снаге по 558 КС који се производе у Канади. Мотори су опремљени електронским системом управљања (FADEC) а Ансат у одређеним условима може летети и са једним мотором. Овакво решење је очекивано обзиром да Русија у овој класи још увек нема свој мотор. У току је развој мотора Климов В-800В максималне снаге 1000 КС намењеном Ансату али и хеликоптеру Ка-226 који такође има стране моторе (француске Safran Arrius 2G1).

Први прототип 001 служио је само за статичка испитивања и завршен је 1998. док је други прототип 002 (902) био први летни примерак којим је извршен први лет 17. августа 1999. године. Произведена су још три летна прототипа, 003 (03) је полетео 2001., 004 (904) 2002. године и последњи 005, ПТ-05 (905) 2004. године. Трећи прототип је касније дорађен, између осталог добио је удвојене команде и као школски Ансат-У је понуђен руској војсци која га је још 2001. изабрала као нови школски хеликоптер како би у својим центрима за обуку заменила Ми-2.

У периоду од 2004. до 2008. произведено је само 9 хеликоптера од којих су два 2004. испоручен полицији Јужне Кореје, 2005. један Шумарској служби Јужне Кореје а 6 је користила фабрика за даљи развој, различите дораде и испитивање нових верзија. Озбиљан ударац програму настао је у јулу 2006. када је у Јужној Кореји дошло до рушења полицијског хеликоптера којом приликом је пилот погинуо а самим тим је у тој земљи престала употреба овог типа хеликоптера. Проблем се односио на електрични систем управљања (fly-by-wire) и фабрика је морала да изврши додатна истраживања и испитивања сасвим новог система.

Измењена цивилна верзија хеликоптера је добио сертификат ваздухоповних власти 2010. године међутим и даље је због одређених недостатака био забрањен комерцијални превоз путника али су полиција, војска и државне структуре ипак могле користити хеликоптер. Како би ипак ушао и на цивилно тржиште КВЗ је приступио развоју хеликоптера са класичним хидро-механичким командама, та верзија је добила ознаку Ансат-1М и летна испитивања су започета маја 2012. а сертификат типа од Међудржавног ваздухопловног одбора Савета цивилног ваздухопловства и употребе ваздушног простора Заједнице независних држава добијен је крајем исте године. Маја ове године у јавно доступном рачуноводственом извештају КВЗ наводи се да је у току модернизација Ансата која се одвија у две фазе, прва фаза је започела 2018. а друга фаза треба да се заврши 2020. године. Нешто раније, јуна 2017. године започета су испитивања Ансата са тзв. ‘’стакленим кокпитом’’ са опремом руског концерна ‘’Радиоэлектронные технологии’’ (КРЭТ).

Од 2009. започете су испоруке руској војсци која је до сада наручила укупно 80 летелица. Први уговор склопљен је за 8 примерака од којих је 6 предато 2009, а два 2010. Потом је 1.марта 2011. потписан уговор за још 32 Ансата-У а испоруке су реализоване до краја 2016. године и то пет 2011, по 6 2012, 2013, 2014 и 2015. и три 2016. Затим је 5. јуна 2017. уговорено још 10 који се већ налазе у јединицама а ове године је потписан и последњи уговор за још 30 хеликоптера који морају бити испоручени до краја 2020. године. Сви хеликоптери стационирани су у 339. школској авио бази Сокол код града Саратов и припадају Сизранском вишем војном авијацијском летачком училишту (Сызранское высшее военное авиационное училище лётчиков) која је филијала Војног школско-научног центра ВВС “Војна-ваздухопловна академија која носи имена професора Н. Е. Жуковског и Јурија А. Гагарина у граду Сизрањ (Филиал Военного учебно-научного центра военно-воздушных сил «Военно-воздушная академия имени профессора Н. Е. Жуковского и Ю. А. Гагарина» в г. Сызрань).

Већи комерцијални уговори склопљени су са домаћим компанијама, маја 2015. Туллар Хелицоптерс из Татарстана наручио је три Ансата а компанија Вектор два. Потом је уследио први извоз за НР Кину, 1. новембра 2016. компанија Wухан Ранд Авиатион Тецхнологy Сервице Цо. Лтд је купила два хеликоптера а потом Унитед Хелицоптерс 20. јула 2017. потписује уговор за пет примерака. Прва већа наруџбина домаћег корисника догодила се 27.децембра 2016. када је Државна транспортна компанија за лизинг (ГТЛК – Государственная транспортная лизинговая компания) наручила шест Ансата а потом је 6. децембра 2017. наручен још 31 хеликоптер.

Авиокомпанија Руски хеликоптерски системи (Русские Вертолетные Системы АОН – РВС) је још 2006. набавила свој први Ансат да би их између 2016. и 2018. набавила још 10. Од мањих корисника ту су Костромское АП која од 2017. користи један примерак, Вјаткаавиа са два Ансата који су купљени 2017. и 2018, Авиасервис Казањ са једним Ансатом купљеном 2016. године, Државна транспортна компанија ‘’Русија’’ (ГТК) која је имала два хеликоптера који су предати Пограничној служби Русије. Од 2005. Научно-производно предузеће РАДАР користи једну летећу лабораторију Ансат-ЛЛ. Министарство унутрашњих послова набавило је само један хеликоптер. Највећа наруџбина до сада остварена је септембра прошле године када је за Националну службу медицинске авијације (Национальной службе санитарной авиации – НАСА) купљено 104 Ансата који треба да буду испоручени до краја 2021. године а први примерци су уведени у употребу фебруара ове године.

Од варијанти Ансата треба истаћи прву верзију која је понуђена на тржишту Ансат-1 са електричним командама лета, потом Ансат-1М са хидромеханичким командама, Ансат-К која је извезена у Јужну Кореју, летећа лабораторија Ансат-ЛЛ, тренутно актуелна верзија Ансат-ГМСУ са хидромеханичким командама – гидромеханической системой управления (ГМСУ). Војни Ансат-У чији је прототип полетео 2004. а испитивања успешно завршена 2008., има електричне команде лета, код ове верзије су бочна клизна врата замењена су дводелним вратима код којих се горњи део отвара на горе а доњи део на доле док су скије замењене стајним трапом типа трицикл. Хеликоптер који ће у будућности имати руске моторе Климов ВК-800В означен је као Ансат-М.

Прототип лаког борбеног хеликоптера Ансат-2РЦ који је уствари преправљени први летни прототип Ансата ев. Броја 902 полетео је 29. јула 2005. године, први пут је наступио у летном програму на авио-салону где је у статичком делу изложбе показан и његов модел у размери 1:1. Претходно је прелиминарни модел такође у размери 1:1 показан још на МАКС-2001. Измене обухватају кокпит са два седишта у тандем распореду (једно иза другог), крила са 4 подвесне тачке за наоружање, фиксно постављен митраљез калибра 12,7 мм, ‘’стаклени кокпит’’ и електрооптички систем ТОЕС-521 са ласерским даљиномером и обележивачем, инфрацрвеним системом за осматрање предње полусфере, ТВ сензором, ИЦ омеч Л166В, бацаче ИЦ мамаца УВ-26. Такође хеликоптер у задњем делу трупа има одељак у коме се у случају потребе може превозити један путник. Наоружање обухватају лансери невођених ракетних зрна, ракете ваздух-ваздух Игла-В. Ова верзија осмишљена је пре свега за извоз али како није било заинтересованих развој је обустављен.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!