Pročitaj mi članakSavremeno doba, koje se obično računa od 1900 godine, u sebi sadrži ogromnu količinu različitih, po svojoj prirodi, pojava i događaja - s jedne strane dva svetska rata i "Hladni" rat, na hiljade državnih prevrata, revolucija za oslobođenje zemalja kolonijalnog sveta, a sa druge strane brze napredke nauke, tehnike, umetnosti i neviđeni ekonomski rast.
Aли ипак, у безброј вишеразмерних процеса протеклог XX и надолазећег XXI века, посебно место заузима Други светски рат и њена победа над нацизмом и фашизмом, чију одлучујућу улогу је имао Совјетски Савез и његови савезници. Управо она, победа у мају 1945.године, обезбедила је будућност човечанству и открила нове могућности за његово развиће.
За победу над нацизмом, човечанство је заплатило не малу цену – више од 55 милиона људских живота, не рачунајући рањене, и оне који су задобили повреде, као и разрушену урбану и привредну инфраструктура. Али сама страшна судбина задесила је Совјетски Савез, који је током ратних година изгубио 26,6 милиона својих ћерки и синова, од којих је 14 милиона погинуло по окупацијим западног дела СССР, од стране нацистичке Немачке. Такође, током окупације, уништено је и не мање од 30% националног богатства СССР-а. Али совјетски народ није клонуо и изгнавши непријатеља са своје територије, неуспевајући још да се опорави од тешких губитака првог периода рата, током 1944-1945 помогао је народима Европе да се избаве од нацистичког јарма и да започну обнову разрушених домова.
Међутим, с обзиром на неизвесну смену генерација, погибију ратних ветерана, логораша, грађани окупираних нацистичких земаља – носиоци истините историјске памети – после брзе промене баланса снага између Великих сила, на граници XX-XXI века, услед глобализације и нове парадигме друштвено-економског развоја наметнуог од Запада, пракса ревизије и прекрајање историје Другог светског рата постала је широко распрострањена. У последњој декади све више је учестало, у међународном и информационом простору, да се убацује слободно тумачење историјских чињеница – испада тако да је СССР напао на нацистичку Немачку.
Новоросија, ЛПР, јун 2015.г. – Андреј Родионов.
Такође, искривљују се подаци о страшним злочинима нацизма (концентрациони логори „Аушвиц“, „Бухенваљд“ и други били су само тешке колоније!), пресуде Нинбершког процеса се тумаче у контексту да су комаданти СС и Вермахт јединица били само обични војници који су испуњавали нечија наређења, те да они нису преступници, већ жртве околности, трудећи да Совјетски Савез ставе у исти раван са нацистичком Немачком сматрајући га одговорним за подстрекивање и последице Другог светског рата. И све се то ради, необазирајући се на опште прихвачено глобално признање Међународног уставног Војног трибунала у Нирнбергу, и његових закључака, да су убиства и истребљења цивилног становништва, која су се десила до и за време Другог светског рата, имају да се сматрају злочинима против човечности и да немају застарелост!
Због тога, није ли време да УН, ОЕБС, Савет Европе и друге међународне организације са ауторитетом, као и државе Аустрија, Белгија, Мађарска, Луксембург, Чешка, Француска, Немачка, Швајцарска и Израел, чије законодавство предвиђа правну одговорност за негирање злочина нацистичке Немачке и њених сателита, престану стидљиво, зарад тренутног профита и лицемерног евроатланског јединства, да игноришу грубо лажирање историје Другог светског рата.
Жеља присталица униполарног света, која је у последње време широко развијена, јесте да се неутралише улога Совјетског Савеза у победи у Другом светском рату, изолирајући његовог наследника, Руску Федерацију, на међународној арени, са циљем да се Русија преведе из категорије земље победнице у категорију државе агресора, не само ради уништења историјске памети, већ и ради обнове нових форми нацизма и фашизма у државним и националним размерама. Међутим, треба имати на уму да немарно тумачење последица Другог светског рата, свесно формирање искривљених слика прошлости и трансформацију политичких сећања, који су и даље универзална платформа за међудржавни и међународни дијалог, могу створити нове још веће разарајуће конфликте.
И зато је потребно да се човечанство, посебно САД и земље Европе, одлуче шта они бирају у XXI веку: продужетак безчовечне праксе крвавих револуција и бесконачну серију ратова или мирну коезистенцију и постепено развиће цивилизације, са свом разноликошћу култура, етничких група, религија и погледа на свет.
