Амерички медији преносе да све већи број америчких грађана, страхујући за своју уштеђевину у нестабилној политичкој ситуацију, извлачи новац из банака. Амерички избори одржаће се за мање од два месеца и то у огромној мери подстиче страх и неповерење које Американци имају у свој банкарски систем и економску ситуацију у којој им се земља налази.
Турбуленција и неизвесност која прати америчке председничке изборе, присећање на нереде до којих је дошло након проглашења победника 2020. године, оправдане сумње у легитимитет тадашњих избора, недавни атентати на Доналда Трампа и противречности које се превише често јављају у изјавама Камале Харис довели су до тога да амерички грађани почну да страхују и за свој новац.
По наводима америчких медија, све је већи број оних који, несигурни у резултат, али и последице избора, одлучују да свој новац повуку са банковних рачуна и ставе у „сламарицу“. Док је Камала Харис најавила пооштравање банкарској система, Доналд Трамп је обећао смањење непотребне администрације и упрошћавање банкарског система.
Политиколог Александар Павић сматра да је то директна последица стварање атмосфере страха која се пажљиво негује у америчким медијима и док једни сумњају у компетенције Камале Харис, други се прибојавају да ће, уколико Трамп дође на власт, дубока држава можда срушити читав амерички финансијски систем.
Ово уноси никад већу неизвесност код Американаца. Њихова економија већ и јесте у кризи, невезано за све ово, а фризирани подаци који они шаљу својим медијима не представљају уопште реалну слику. Економска ситуација у Америци није нимало ружичаста и каматне стопе су недавно спуштене. Федералне резерве су спустиле референтну каматну стопу и оне су то урадиле како би мало упумпале ликвидности у цео тај систем, рекао је Павић за Спутњик.
Све ово, каже наш саговорник, говори у прилог чињеници да америчком економском систему треба помоћ. Уз климу интерне неизвесности, када на спољнополитичком плану владају страх и збуњеност, у току је и екстерна неизвесност, а у ваздуху се осећа нови рат на помолу. Ситуација на Блиском истоку и могућност ескалације сукоба према Русији остављају не само економске, већ и психолошке последице.
Коме више веровати?
Трамп све више говори о томе како и он и Роберт Кенеди Млађи помињу могућност легализације биткоина, што опет, каже Павић, прави сумње у вези са стабилношћу долара. То је оно што се зове „савршена олуја“ и уопште није изненађујуће што им се дешава. Та савршена олуја, објашњава он, у економији означава критичну или погубну ситуацију, створену невероватном подударношћу фактора.
За време Трампа, па све до пандемије ковида, америчка привреда налазила се у много бољем стању него што је то био случај за време Бајденовог мандата. Ипак, иако је тачно и то да Трамп није велики љубитељ великих банака и корпорација, Павић наводи да се Америка сада понаша „као зависник од дроге“. Њихова привреда је, објашњава он, потпуно зависна од упумпавања новца без покрића и ни демократски ни републикански кандидат ништа не нуде шта би ту ствар променило.
Можда се мало реалније према свему томе односи Трамп, јер он говори о смањивању администрације, међутим, и он и Камала се ослањају на неограничено креирање новца ни из чега које може да обезбеди Банка Федералних резерви и оба кандидата ће да злоупотребљавају ту америчку привилегију. Долар је и даље главна светска валута и они имају тај луксуз да могу да креирају новац ни из чега и нема ту здраве фискалне политике ни са једне ни са друге стране.
Легализовање биткоина је опција којом би Трамп покушао да спасе систем, а то би можда и омогућило људима да сачувају свој капитал тако што би претварали доларе у дигиталну валуту. Ипак, додаје наш саговорник, ово опет значи да се и он плаши хиперинфлације која је на помолу.
Када је реч о забринутости грађана, ту се не може ништа учинити, али Павић истиче да је по питању познавања и разумевања економске ситуације Трамп ипак тај који има мало уверљивију економску визију. Она је мало више утемељена у реалности, поготово зато што се он бавио бизнисом, док се Камала Харис није бавила ничим осим политичким успоном на, како каже Павић, дискутабилне начине, али и зато што је погодна као марионета дубоке државе.