Pročitaj mi članakOvog meseca se 864 padobranca američke vojske ukrcalo u C-17 transportne avione u vojnoj bazi u Aljasci, kako bi odradili veliku vojnu vežbu između tri vulkanske planine na havajskom Velikom ostrvu. Samo 492 padobranca je uspelo. Nekoliko C-17 aviona imalo je problema s vratima, dok su neki bili prisiljeni na prinudno sletanje. Među vojnicima koji su uspeli da se spuste, nekoliko njih zadobilo je uganuća, a jedan vojnik je pretrpeo težu povredu kada mu se glavni padobran nije otvorio.
Ова вежба, осмишљена као симулација могућег сукоба великих сила, представља део припрема америчке војске за могуће сукобе с Кином, познате као Велики рат великих сила. Такав сукоб био би драстично опаснији јер би укључио две најјаче светске војне силе, обе нуклеарне супер силе, у директном сукобу, потенцијално увлачећи и друге нуклеарне противнике, укључујући Северну Кореју и Русију.
Припреме за потенцијални сукоб са Кином
У оваквом сукобу, очекује се да би рат био вођен на копну, мору, у ваздуху, па чак и у свемиру. Како би се припремила за те изазове, америчка војска спроводи бројне вежбе, прилагођавајући се за операције на пацифичким острвским ланцима. Током ове вежбе, војници из 25. пешадијске дивизије, заједно са трупама из Јапана, Аустралије, Индонезије и других земаља, вежбали су спуштање у џунглу и прелазак терена с тешком опремом.
Америчка војска, у овим вежбама, настоји да унапреди могућност брзог распоређивања у Азији. На пример, војне јединице у Пеарл Харбору усавршавале су методе за пребацивање трупа и опреме. На северу острва Оаху, војници су радили на камуфлирању командних јединица како би их учинили неприметним у густој тропској вегетацији.
Геополитичка динамика и претња у Азији
Без обзира на политичка превирања у Сједињеним Државама, стручњаци се слажу да ће земља наставити да се припрема за потенцијални сукоб с Кином. Кина све отвореније показује амбиције за проширењем своје моћи у Азији, укључујући милитаризацију ненасељених територија у Пацифику и присвајање међународних вода. Кључна тачка овог сукоба је Тајван, који је председник Кине Си Ђинпинг назвао главним приоритетом, наређујући војсци да буде спремна за могућу инвазију до 2027. године.
Кина би, према проценама војних стручњака, тешко могла да освоји Тајван без помоћи ваздушних и поморских снага. Планери сматрају да би кинеске снаге морале савладати бројне препреке, укључујући минска поља, сложен терен, и организован отпор тајванске војске.
Стратегија одвраћања: војне вежбе као упозорење Кини
Америчка војска тренутно одржава интензивне војне вежбе како би показала способности, не само својих трупа, већ и савезника у региону. Готово четвртина од укупно 450.000 активних војника већ је распоређена у Пацифику, са базама у Јапану, Јужној Кореји, Филипинима, Аљасци, Хавајима, као и државама Вашингтон, Орегон и Калифорнија. Док је Тајван удаљен преко 9.000 километара од најближих америчких база на копну, војска се ослања на вештину савладавања даљине да би успела да изведе брзу мобилизацију у региону.
Нове војне технике и лекције из рата у Украјини
Рат у Украјини инспирисао је америчке трупе да унапреде своју стратегију брзе мобилности и флексибилности, кључну за потенцијални сукоб у Азији. На недавним вежбама на Хавајима, војници су били опремљени специјалним џунгла-зеленим униформама и маскирним бојама за лице, прилагођавајући се тропским условима и захтевима будућег рата на Пацифику. Посебан фокус био је на усавршавању комуникационих техника које не зависе од сателита, како би се смањила могућност да непријатељ открије њихове положаје.
Америчка војска такође користи нове типове возила која омогућавају брзо премештање војника кроз густу џунглу и тешко проходне терене. Командант 25. пешадијске дивизије, пуковник Маркус Еванс, нагласио је важност ових тактика. Према његовим речима, кључ успеха биће у способности трупа да се брзо распореде, изврше напад и потом нестану на терену, чиме се знатно повећавају шансе за успех у евентуалном сукобу.
Будућност америчког утицаја у Азији на прекретници
Уколико Кина успе да заузме Тајван, могла би да преузме водећу улогу као најјача војна сила у Азији, озбиљно нарушавајући америчке интересе у региону. У том сценарију, амерички савезници попут Јапана и Јужне Кореје могли би да изгубе поверење у америчку подршку и потенцијално се окрену сарадњи с Кином, па чак и развоју сопствених нуклеарних капацитета.
Кроз вежбе и припреме овог типа, америчка војска шаље јасну поруку Кини о својим могућностима и спремности. Ова политика одвраћања, сматрају аналитичари, могла би бити кључна за очување равнотеже снага и америчког утицаја у Азији.
