Прочитај ми чланакЗашто постоји екстремно сиромаштво у Балтимору и другим местима? Зато што држава плаћа људима да не покушавају – и зато не уче. Зашто углавном богата деца не ураде ништа у животу? Зато што им родитељи дају новац, не решавају сами ствари. Они троше, они не уче.
Dow, S&P 500 и Nasdaq (прим. прев. индекси тржишта, показују правац у коме се тржиште креће) имају рекордно високе вредности и порасли су 10% након избора. Федерални званичници кажу да могу ускоро повећати каматне стопе.
Економија је машина која учи. То је и човек. Не причамо о погрешном „учењу“ какво имате у школи. Много тога је негативно – идеје, информације и способности уништавају и успоравају право учење. Заправо, неки људи иду у школу да би избегли учење.
Учење може бити болно и тешко. Једино погодбе у којима сви добијају, „победа-победа“ могу да те науче нечему корисном. Економиста Адам Смит описао је тај процес пре више од 250 година. Купци и продавци откривају које су ствари вредне (шта неко жели да плати).
Ова информација усмерава – попут „невидљиве руке“ – инвеститоре, произвођаче и купце. Резултат? Веће богатство (другим речима, задовољство). Ова метафора учења је важнија него што мислимо: Како учиш? Методом покушаја. Када покушаваш? Када мораш.
Зашто постоји екстремно сиромаштво у Балтимору и другим местима? Зато што држава плаћа људима да не покушавају – и зато не уче. Зашто углавном богата деца не ураде ништа у животу? Зато што им родитељи дају новац, не решавају сами ствари. Они троше, они не уче.
Зашто америчка економија стагнира? Зато што мање људи учи. Зомбији не морају да уче. Пријатељи уче најгору лекцију: криминал се исплати.
Погодбе „победа-губитак“
Данас, паметне маме желе да њихове бебе порасту у вашингтонске адвокате или банкаре Вол Стрита. То су места где је украден новац и оне то знају. Али то није начин на који се учи економија.
То су погодбе „победа-губитак“ у којима људе притискају прописи, закони и систем лажног новца. Неки људи победе, већина изгуби. Они који не краду заробљени су са малим платима, на пословима где мало уче.
Они су на бензинским станицама у Вирџинији или чисте дрвеће на путу далековода у Охају или немају уопште посла. Економиста Николас Еберштат са америчког Института за предузетништво тврди:
„Између 2000. и 2015., према владиној канцеларији за статистику, укупни плаћени сати у Америци повећали су се за само 4% (за разлику од раста од 35% између 1985. и 2000.). Током овог периода, популација одраслих се повећала за скоро 18%, што значи да су плаћени сати по одраслом становнику опали за шокантних 12% досад у овом веку.“
Шта уче кад немају посла? Не много. Према једном истраживању, незапослени одрасли Американци проводе 2000 сати испред телевизора или на интернету годишње. Учите од задовољних захтевних купаца и нестрпљивих шефова, не учите ништа гледањем телевизије или сурфовањем интернетом.
Дрогирана отупелост
Али може бити горе. И вероватно јесте. Један проповедник је рекао:
„Не могу да верујем у то. Свима сам причао да живимо у руралним планинама Вирџиније и да је свима лепо. Али онда се полиција појавила и ухапсила све у кући низ пут. Они су држали бизнис дрогом. Имали су више од 100.000 долара у кешу. Замислите, овде.“
Према ДЕА, 2015, више је Американца умрло од предозирања дрогом него од саобраћајних несрећа или пиштоља. Вашингтон троши трилионе долара порезника да заустави терористе. Али те године Американци су имали 3096 пута већу вероватноћу да убију сами себе предозирањем или самоубиством него да умру у терористичком нападу.
Председник Савета за економске саветнике нам каже да је око половине свих радно способних Американаца без посла на некој врсти дроге – по рецепту или илегалној. Где набављају сву ту дрогу?
Од државе, наравно. Еберштат наставља:
„Приближно три петина (57%) мушке незапослене англо популације примају инвалиднину од једног или више владиних програма за инвалиде. [Медикед карта] плаћа лек – било који за који доктор сматра да осигураном пацијенту треба. Међу онима који примају Медикеид карте су људи који су на социјалном или инвалидском програму. Ако добијете рецепт од доктора, осигурање плаћа лек сваког месеца. За три долара колико кошта Медикед, зависници добијају таблете које коштају хиљаде долара, са разликом да их плаћају амерички порезници. Корисник може да прода ове таблете и заради десетине хиљада долара на улици. “
Колико можете научити када сте дрогирани? Вероватно не много.
Зомби ефекат
Друго место на коме не можете пуно научити је затвор. У Америци је 5% светске популације, али према истржаивању Међународног центра за затворе, има око 22% светске популације затвореника. Америка има више људи за решетака него било која друга нација – око 2,3 милиона душа.
Крећу се по ћелијама, прате наређења… шта могу да науче? Лажни новац прави затворенички зомби ефекат у целој економији. То отупљује чула, ублажава бол неуспеха, смирује људе да не покушавају.
Где се може стварно учити у економији? У новом бизнису. То су они са новим идејама, новим моделима, новим производима. Сваки је један експеримент. Ако је успешан, они расту и запошљавају људе.
Али стопа формирања нових бизниса у Америци је смањена. Она је само половина оне која је постојала 1978. Недавна истраживања Светске банке стављају САД на 51. место по лакоћи покретања бизниса. То је иза Обале Слоноваче, Авганистана, Украјине, чак и Француске. Поређења ради, Канада је на другом месту.
Бизнис је више од његовог покретања. Истраживања Светске банке показује да је САД међу првима у бар једној категорији – добијање кредита.
Да, када дође до омогућавања лажног новца људима који не могу да га врате, САД је међу најбољима.
Али чекајте – лажни новац иде великим момцима, а не малим пословима. Они га користе да предузетнике држе даље. Њихови контакти у агенцијама за регулацију им помажу да предупреде конкуренцију. Учење је угушено.
Превод за Србин.инфо: Етома
