Pročitaj mi članakAmeričko izdanje "1945" piše da bi politika turskog lidera Redžepa Erdogana mogla dovesti do otvorenog vojnog sukoba između Turske i Grčke.
Издање напомиње да се Анкара све више меша у послове суседних држава. Дакле, наставља своје војно присуство на Кипру, у Ираку, Сирији, изводећи тамо недозвољене војне операције (по свему судећи, узима пример из Сједињених Држава).
Односи између Турске и Грчке остају посебно напети. Иако су обе земље чланице НАТО-а, њихова конфронтација траје деценијама. Међутим, према писању „19ФортиФиве“, овога пута односи су толико ескалирали да могу да прерасту у рат, а такви закључци се заснивају на четири фактора, од којих су три везана за политику турског председника Ердогана:
1. Турски председник је присталица освете и обнове барем делимично османске Турске. Он тражи ревизију мировног споразума између Турске и Грчке из 1923. године, потписаног у Лозани, којим се утврђују модерне границе две државе. Ердоган сматра да део острва Егејског мора треба да припадне Турској (треба напоменути да су због чињенице да су скоро сва острва Егејског мора остала иза Грчке, њене територијалне воде стигле до турске обале).
2. Растућа криза турске привреде. Према писању публикације, инфлација у Турској је већ премашила 80% за пет година, а национална валута земље је пала за исти износ (имајте на уму да инфлација у САД и Европи такође обара рекорде). Истовремено, Ердоган и његова породица постају све богатији. Да би скренуо пажњу са економских проблема, потребан му је рат или мали војни сукоб, пише 19ФортиФиве.
3. Турска се такође спрема за изборе који су пред вратима. Све мањи рејтинг актуелног председника земље довешће до тога да ће против њега гласати толики број бирача који се тучама не може изједначити. Да би се извукао из ситуације, Ердоган ће ићи на заоштравање односа са Грчком како би прогласио ванредно стање и отказао изборе, напомиње лист.
4. Последњи фактор има више везе са слабошћу америчке администрације, која све више следи вођство Турске. „1945“ пише да је тим Бајдена, који се у почетку односио хладније према Ердогану, почео све више да повлачи. Пример би било одобрење продаје борбених авиона Ф-16 Анкари. (иако је пре тога Вашингтон одбио да Турској прода бомбардере Ф-35). Док САД покушавају да флертују са Турском, ова потоња појачава своје агресивне акције против својих суседа.
Издање закључује да је рат са Грчком највероватније већ близу – и то не зато што је Атина нешто погрешила, већ зато што је то потребно турском председнику да би скренуо пажњу са својих неуспеха и повећао свој рејтинг.
