Прочитај ми чланакМосква је најавила предузимање „свих неопходних мера“ након што је амерички брод разарач допловио веома близу њених територија у Балтичком мору, преноси „Индепендент“.
Руски амбасадор у НAТО Aлександар Грушко је рекао да његова земља не би олако предузела такве кораке.
„Ово изгелад као покушај вршења војног притиска на Русију“,рекао је Грушко након састанка са америчким амбасадором у НAТО Дагласом Лутом.
„Предузећемо све неопходне мере, превентивно како бисмо одговорили на овај покушај коришчења војне силе“, рекао је Грушко.
Тензије између СAД и Русије су порасле када су руски војни авиони сухој пролетели близу америчког брода разарача прошле недеље.
Грушко и Лут имају другачије виђење тог догађаја.
Лут је рекао да се разарач налазио на рутинском послу у међународним водама близу Пољксе, када су га „узнемиравали“ руски авиони.
Ширењем флоте у Црном мору НАТО изазива Русију
Конвенција из Монтреа јасно дефинише базирање војних трупа као и цивилних морнарица кроз Босфор и због тога је гомилање НАТО-а изненађење. Међутим, намера Алијансе је јасна, јер је реч о Русији и Криму, а Црно море игра веома важну улогу због ситуације на Блиском истоку.
Дакле, груписање додатних снага чланица НАТО-а имаће далекосежне последице, каже пензионисани пуковник Војске Србије Горан Јевтовић.
Он подсећа да се конвенција из Монтреа, која је потписана далеке 1936, не бави тиме колико бродова пролази кроз Босфор, већ да регулише техничка питања као што су на пример њихов начин проласка или колико времена може да се задржи брод чланице НАТО-а која није са тог геостратешког простора.
„Познато је да конвенција из Швајцарске предвиђа да ратни бродови из држава које не излазе на Црно море, могу да остану у том мору најдуже 21 дан“, каже он и додаје да, међутим, теоретски све чланице НАТО-а могу да пролазе Босфором али да се поставља питање зашто би пролазили и шта тиме демонстрирају.
Према његовим речима, ако се имају у виду сви потписани споразуми на релацији Русија—НАТО, али и споразуми у оквиру саме Алијансе, онда промена равнотеже на том плану нема везе са конвенцијама нити са било каквим устаљеним међународним односима.
„Најпростије речено, ако једна од страна значајно увећава војну силу на Црном мору то значи да се у перспективи спрема напад на ону другу страну“, истиче он.
Одговарајући на питање кава би могла бити реакција Кремља, Јевтовић каже да је реакција Русије за сада одлична, али и да је логично да ће оваквим акцијама Алијансе ти односи бити нарушени.
„Уколико дође до нагомилавања НАТО трупа у наредном периоду, то ће потпуно пореметити војну равнотежу у том делу света, а то је практично размеђе јужноевропског и блискоисточног војишта у оквиру европског ратишта“, каже он и истиче да ће Русија овакав покушај НАТО-а моћи да сматра агресивним и непријатељским чином.
Коментаришући чињеницу да поред ширења на мору, НАТО појачава и ваздушну одбрану Турске, Јевтовић тврди да је то још један корак ка погоршању односа са Русијом
„НАТО као савез увек може да нађе оправдање што јача неку своју чланицу, односно подупире њено војно јачање и да то образлаже са десетинама некаквих мирнодопских разлога. Међутим, између редова треба читати да су такве активности усмерене управо према Русији и да је оно што је РФ урадила у Сирији нешто што је значајно утицало на промену стратегије Алијансе“, истиче он.
НАТО је, како каже, једноставно дошао до закључка да без јачања војних ефектива својих чланица, а пре свега Турске, Бугарске и Румуније када је реч о Црном мору, неће имати успеха.
