Прочитај ми чланак
(Душан Опачић)
„Хистерично трагање за нуклеарним оружјем је бескорисно. Уосталом, ми, односно наши цењени савезници, наоружали смо до зуба цео свет…“ Гор Видал, амерички књижевник
Коме америчка нација робује? Одговор можемо пронаћи у чињеници, да се грађани САД рађају у кавезу, неспособни да сагледају било какав свет изван својих зидина предрасуда и празноверја. Робују незнању и сами себи, по рецепту властодржаца који непрестано стварају јавно мњење у интересу корпорацијских мањина који контролишу већину, старајући се да грађани САД буду држани у константном незнању о њиховој стварности.
Обичан амерички грађанин није ни свестан, да се америчка војна империја ширила далеко прелазећи границу својих платежних могућности, и да је од 1950.године, већина владиних прихода бачена на ратовања.
Једноставно администрација из страха да се мржња према политичарима, може преокренути и према корпорацијској мањини која контролише већину, заговарају империју у име демократије оличену у агресији над другим народима и државама, док је стварна демократија са обе руке задављена у свом дворишту.
Тај задатак, држати просту већину под контролом корпорацијске мањине, један од кербера и значајни стуб владавине мањине је Њујорк тајмс. Тај утицајни лист ће се побринути да они који се дрзну и јавно кажу да САД морају напустити своју империјалну политику уколико икада жели да поправи општи хаос код куће, буду брутално медијски линчовани и проглашавани за непријатеља своје земље.
Настанак сваког покрета либералне природе, биће од самог почетка, беснилом из пера аналитичара Тајмса, сатанизован и јавно оптужен да угрожава националне интересе земље, власт и ауторитет властодржаца. У име Бога прогресивни лидери, морају бити преобраћени или убијани за своје властито добро и у интересу целе нације. Бог (корпорацијске мањине) захтева безпрекорну послушност од сваког свог пастира.
Педесетих година прошлог века када је на националну валуту стављена фраза „In God we trust“, тадашњи властодршци намерно или ненамерно директно су се огрешили о свој Први амандман Устава САД. Наиме у том амандману јасно стоји да америчка нација није небеског божанства са националном религијом као у Енглеској од које су се и ослободили.
Јесте тачно да сваки амерички грађанин има право да обожава бога по свом избору, али нема право да намеће своја веровања другима који обожавају и верују у нешто друго. У том амандману јасно се наглашава одвајање религије од државе.
Међутим некима је ипак одговарало, да сваког човека преобрате у своју религију, махом хришћани евангелисти. Амерички грађанин почиње да служи богу, држави и корпорацијским мањинама на начин који они захтевају од њега. Таква религија је и нанела много зла која су и данас актуелна. Мржња према црнцима и данас не јењава, док већини поклоника свог бога крвоток је затрован расизмом.
Иако им закон не дозвољава извршење самоубиства и узимање дроге, дозвољено је да се купи оружје и пуца около, док закон о извршењу смртне казне изазива дубоко гађење у свим цивилизованим земљама. Због превише демократије америчка владајућа мањина успостављањем државе националне безбедности средином прошлог века донела је одлуку да ту исту демократију извози, у облику бомби и разних видова агресија која је дала разултат око педесет милиона мртвих широм света.
За број страдалих САД су директно и индиректно одговорне у последњих седамдесетак година. Никада ниједна влада САД није одговарала за извршене злочине. Свака влада САД у последњих седамдесет година је учинила све да та држава не буде у миру. До распада СССР-а, упорно се трагало за непријатељем, у највећој мери имагинарним.
Чињеница је да ниједна држава која је погођена агресијом од САД, реално није угрожавала њене националне интересе. Амерички књижевник Гор Видал је у јавном писму Министарству иностраних послова САД са почетка деведесетих прошлог века, верно доказује тезу о имагинарном непријатељу и додаје: “ Предложио бих да се Министарство иностраних послова врати свом некадашњем корисном али досадном послу обавештавања о другим земљама како бисмо могли више сазнати о томе шта желе да купују од нас.
Хистерично трагање за нуклеарним оружјем је бескорисно. Уосталом, ми, односно наши цењени савезници, наоружали смо до зуба цео свет…Немамо ни новца ни памети да би смо контролисали сваку државу на земаљској кугли.“
Своје писмо завршава са већом дозом хумора: „…Уколико неки зао диктатор са Мадагаскара жели да баци нуклеарну бомбу на Вашингтон или да га уништи биолошким оружјем, нећемо моћи бог зна шта да учинимо. Сигурно је да ће ЦИА , како је данас организована, бити последња која ће сазнати за његову намеру, а прва ће извући користи из његове кварне завере…“
Видал никада није добио званичан одговор на своје писмо од поменутог министарства. Толико о држави која показује поштовање према свом познатом писцу и бившем политичару из редова демократа.
Данас амерички грађани који могу да виде изнад наметнутих зидина једном друштву од стране своје власти, забринуто говоре о стању у коме се налази наша планета. Нуклеарне пробе, разноразни експерименти као вирус почиње да напада САД. Сателити сигнализирају да су нижи слојеви атмосфере препуни прашине.
Промена климатских услова, земља и вода затровани. Док су разумни забринути за судбину земље и планете, они што у Бога верују су спокојни. По њиховом ова планета представља само позорницу за небеса. Зашто би се бавили чишћењем.
Наставиће се.
Аутор текста је новинар из Београда
