Прочитај ми чланакХришћанско Васкрсење – није после, већ Сада. На небу је – царство смисла. Зато, када садашњост прође, нама ће се открити пуноћа ових слика
По Шелингу, време не треба замишљати као линију.
Условно, постоји нека полазна тачка – ми знамо прошлу маршруту, но, она је већ нестала, и, ми не знамо будућност. Слобода избора путева у будућност и представља специфичност нашег укуса. Сваког момента у садашњости ми стварамо будућност.
Када људи пишу да прошлог времена нема, а садашњег „нема много“, кретање у будућност више им не представља надахнуће – немају ни снаге, ни жеље, ни вере у будућност.
Шелинг нам говори да постоје три времена одједном – прошло, садашње и будуће, која се налазе у синхронизованој вези. Време се креће у структури садашњости, која се појављује као аутономно онтолошко стање.
Отуда занимљив моменат: са Шелингове тачке гледишта деца – нису „наша будућност“, већ наша замена у садашњости.
Но, у садашњости као таквој нема смисла, по Шелингу – то је само емпиријска фиксација онога чега у садашњости нема. Садашњост је бесмислена – она може бити осмишљена, а може се и урушити у потпуни бесмисао. То је мерено време у којем се развија борба.
Будућност је, по Шелингу, постојање смисла. Будућност никада не наступа. Она може наступити једино ако радикално искочимо из садашњости, а не када се само крећемо у њој. Будућност је, сама по себи, наступила, она већ јесте. Зато у будућности постоји смисао. Оно што више нема смисла пада у прошлост. Дакле, човек има посла само са садашњошћу.
Према томе, време када Авраама посећују анђели – нешто је живо, нешто будуће, а прошлонедељне новине – већ су оцвале, гњиле, ишчезле (пошто су пролазне и бесмислене).
Наше представе о времену садашњем, структуришу се из тачке гледишта прошлости – ми не живимо у садашњости већ пролазимо кроз живот, крећемо се ка ономе што ће проћи. Пролазност битија – бесмисленост нашег присуства у свету.
Хришћанско Васкрсење – није после, већ Сада. На небу је – царство смисла. Зато, када садашњост прође, нама ће се открити пуноћа ових слика.
Ми чак не живимо – у садашњости, већ у пролазности. Садашњост је место где траје битка између прошлог и будућег, борба да све буде осмишљено или изгуби смисао.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 7, 2022
