Pročitaj mi članak

Ako Rusija treba da povuče vojsku sa Krima, Amerika da napusti Teksas i Bondstil

0

Kao što SAD traže od Rusije da povuče vojsku sa Krima, tako Moskva može da zahteva od Vašingtona povlačenje trupa iz Teksasa. Ako Vašington traži povlačenje mirovnjaka iz Pridnjestrovlja, Rusija može zatražiti zatvaranje Bondstila na KiM i povlačenje trupa iz te južne srpske pokrajine.

Тако је руски експерт Константин Сивков прокоментарисао одговор САД и НАТО-а на предлоге Русије о безбедносним гаранцијама, које је објавио шпански лист „Паис“.

Руска стручна јавност је сагласна у оцени да одговори САД и НАТО-а нимало не изгледају дипломатски и конструктивно, јер се игноришу кључни захтеви Москве, попут оног да се инфраструктура НАТО-а врати на границе из 1997. године.

Утисак је да се сва кривица за проблеме у свету, а које изазивају САД и њихови савезници, једноставно пребацује на Русију. Такође, стиче се утисак да је Запад спреман на одређене договоре, али под условом да Русија деескалира ситуацију у Украјини. Пред Москву се унапред стављају неприхватљиви услови, пошто Русија уопште и не стоји иза ескалације у Украјини, већ се, напротив, залаже за поштовање Минских споразума, стабилизацију ситуације тој земљи и очување мира.

Конкретно, из докумената следи да су САД и НАТО понудили Русији дијалог о контроли наоружања и мерама за спречавање инцидената у замену за деескалацију у Украјини и повлачење руских трупа и мировних снага са Крима, Придњестровља, Јужне Осетије и Абхазије.

Руски експерт Константин Сивков истиче да су такви захтеви неприхватљиви и да треба поћи од чињенице да је Крим део Русије, па самим тим Москва не може да повуче војску са своје територије.

„Крим се присајединио Русији без борбе, а на основу одлуке житеља Крима, коју су исказали на референдуму на коме је више од 95 одсто становништва гласало за повратак у састав Русији. Дакле, апсолутно неадекватни захтеви“, истиче Сивков.

Експерт подсећа да су након оружане агресије Тбилисија на Цхинвали у августу 2008. године Абхазија и Јужна Осетија добиле независност, коју су признале Русија и низ других земаља, док су руски мировњаци успели да зауставе сукоб у Придњестровљу.

„Признали смо Јужну Осетију и Абхазију, где имамо своје базе засноване на договору о међусобној сарадњи, док само у Придњестровљу имамо мировњаке… Зато сада и ми можемо да кажемо — хајде, ми ћемо повући трупе из Придњестровља, из Јужне Осетије и Абхазије, али ви обновите Југославију у потпуности. Повуците своје трупе из Хрватске, из Босне и Херцеговине, склоните трупе са КиМ, које сте такође бомбардовали и чије сте сепаратисте наоружавали. Хајде, да почнемо од тога“, истиче Сивков.

Експерт додаје да би повлачење руске војске за народе Придњестровља, Абхазије и Јужне Осетије било издаја.

„Томахавци“ у Европи — директна претња Русији

САД су захтевале да се не објави текст одговора о безбедносним гаранцијама, што је Русија прихватила, али су се два документа на енглеском језику (одговор Алијансе на четири странице и одговор Вашингтона на пет страница) појавила у медијима, што је у руским политичким круговима покренуло питање поштовања дипломатске етике од стране САД и НАТО-а.

Према једној од тачака документа, врата за улазак Украјине у НАТО остају отворена, што је за Русију неприхватљиво, а руски председник Владимир Путин је раније упозорио да би улазак Украјине у НАТО створио опасност од избијања војног сукоба између Русије и Алијансе због Крима.

Осим тога, Вашингтон није у потпуности узео у обзир предлоге руске стране, а „спремност“ Запада да разговара о контроли наоружања је спорна, с обзиром да се и раније постигнути договори не спроводе.

Такође, у документу се наводи да су САД спремне да размотре могућност потписивања споразума са Русијом о безбедносним питањима од заједничког интереса. САД и НАТО су изјавили да ће се уздржати од распоређивања нуклеарног оружја у Источној Европи и да су САД спремне на дијалог са Русијом о механизму који ће омогућити да се потврди неразмештање крстарећих ракета „Томахавк“ у Румунији и Пољској, али тек након договора са савезницима у блоку и под условом да Русија пристане на реципрочне мере и увид у своје две ракетне базе.

Сивков оцењује да је војна инспекција „добра ствар“ у контексту повећања мера за изградњу поверења, али остаје проблем што се противракетни системи „Еџис ашор“ са лансерима Мк-41 у базама у Европи за кратко време из одбрамбених могу претворити у офанзивне.

Још ако се та инфраструктура помери даље, ако се ракетни системи САД и НАТО појаве у Украјини, онда ће њихово време лета до Москве бити смањено на 7-10 минута, а са размештањем хиперсоничног наоружања — на пет.

„Да појасним, ако извршимо проверу постојања или одсуства ’Томахавка‘ на МК-41 у Румунији и Пољској, остаје питање шта ће се дешавати после те провере, пошто је инсталирање ’Томахавка‘ на те лансере питање од неколико сати. Дакле, ми смо погледали, а они су потом заменили. Промена софтвера се такође брзо може решити. С друге стране, ако они желе да погледају наше лансере ’Искандер‘ и увере се какве ракете користи — нека изволе, али ако желе да им покажемо нешто озбиљније, онда мислим да то не треба радити“, каже Сивков, подсећајући да је раније и председник Русије Владимир Путин предлагао Алијанси да се изврше провере и утврди право стање система „Еџис ашор“ са лансерима Мк-41 у базама у Европи и ракета 9М729 у објектима у Калињинграду.

Стратегија глобализма и притисци на Русију

Говорећи о даљем развоју догађаја око безбедносних гаранција, Сивков није оптимистичан.
„Цела ова прича око Украјине диктирана је искључиво унутрашњом политичком ситуацијом у САД и Европи и у служби је те исте унутрашње политике. С друге стране, то је стратегија глобализма, глобалних сила. Дакле, све док снаге које сада доминирају у САД, а Бајден је инструмент глобалиста, то ће се наставити“, каже Сивков.

Експерт напомиње да је још деведесетих година прошлог века, као официр руског Генералштаба, предвидео ове догађаје и неминовност таквог развоја догађаја, а потом је 2008. године написао чланак „Карактер трећег светског рата: какав ће он бити“, у коме је све то описао, наводећи да је сукоб између Русије и САД, односно НАТО-а, неизбежан.

„Дакле, све је предвидиво и сасвим сигурно — конфронтација ће се наставити. Ово је геополитика. Све док САД не успоставе контролу над Русијом вршиће притисак на њу. Покушаваће или да је униште или да преузму контролу, нема друге. Без тога глобалисти не могу успоставити глобални свет који граде, као што је и Клаус Шваб написао у својој књизи“, каже Сивков.

Он напомиње да би такав развој догађаја могао да изостане ако дође до политичких промена у Америци.

Сивков понавља да ће се конфронтација Москве и Запада наставити и да само јака и оснажена Русија то може зауставити. Он подсећа да су огромне тензије постојале и између Совјетског Савеза и Америке, све док СССР није створио нуклеарну тријаду која је приморала Американце да седну за преговарачки сто.

„Тада је постојао план ’Дропшот‘, који је предвиђао наношење нуклеарног удара на 300 совјетских градова ради њиховог уништења. У то време су стално нарушавали наше територијалне ваздушне границе — ми смо обарали америчке авионе, а Американци наше, чак и у неутралним водама. Догађале су се страшне ствари. Затим је дошло до директног рата у Кореји између САД и Совјетског Савеза. Када је СССР достигао ту моћ коју је имао све се завршило, јер су они савршено разумели да ће САД страдати од једног удара Совјетског Савеза“, рекао је Сивков.

Говорећи о даљим преговорима Русије са САД и НАТО-ом око безбедносних гаранција, руски експерт Андреј Кортунов истиче да Москва неће „залупити вратима“, али истовремено неће ни одустати од захтева које је изнела у својим предлозима.

Он такође сматра и да неке од идеја изнете у одговору НАТО-а и САД заслужују пажњу, а то се пре свега односи на спремност САД да започну дијалог са Русијом о контроли наоружања.

„То се, пре свега, тиче конкретних преговора, посебно у вези са мораторијумом на размештање нових ракета средњег домета од стране Русије и САД у Европи, а такође и преговора о одређеним врстама војних активности између Русије и НАТО-а и оживљавања Савета Русија—НАТО. Све ово заслужује пажњу“, сматра Кортунов.