Прочитај ми чланакНеверица и збуњеност која се већ неко време шири Европом због раста подршке радикалној, националистичкој, патриотској десници, показало се у недељу 4. септембра потпуно оправданим.
На локалним изборима у немачкој покрајини Мекленбург, која има 1,6 милиона становника, патриотско, десно оријентисна странка Aлтернатива за Немачку (AфД), добила је чак 20,8 посто гласова, готово два посто више од Хришћанско демократске уније (ЦСУ), Aнгеле Меркел.
Победила је Социјалдемократска странка, СПД, с 30,5 посто гласова, али та странка добила је 5 посто мање гласова него на прошлим изборима, док је ЦСУ Aнгеле Меркел изгубио 4 посто гласова. Занимљиво је што у покрајини Мекленбург скоро да нема страних радника и избеглица, који су основни узрок садашњих политичких сукоба у Немачкој, а осим тога то је и изборна база канцеларке Меркел.
Десетак избора који би могли да уздрмају Европу
Такав исход избора уздрмао је саме темеље Немачке. Следећих годину дана Европу, па и свет, очекује много драматичних промена.
Наиме, следећих 12 месеци одржаће се десетак избора и референдума који би могли из темеља да промене досадашње политичке односе у Европи и свету.
Током септембра одржаће се парламентарни избори у Хрватској као и посебно важни локални избори у шпанској покрајни Баскији. У октобру ће на парламентарне изборе изаћи грађани Црне Горе, а Aустријанци ће поновно бирати председника државе. Током октобра у Мађарској ће се одржати референдум о избеглицама, а у новембру на референдум ће изаћи и Италијани који треба да одлуче хоће ли прихватити суштинске уставне промене које предлаже премијер Ренци.
Све се то догађа усред избегличке кризе.
Скоро у исто време Aмериканци ће одлучити хоће ли Хилари Клинтон или Доналд Трамп постати нови председник једне од најмоћнијих држава на свету. Крајем 2016. у Шпанији ће се највероватније догодити трећи парламентарни избори у само годину дана. У марту 2017. следе парламентарни избори у Холандији, у марту председнички избори у Француској, а у септембру избори за Бундестаг у Немачкој.
Све ће се то догађати у време док је Европа притиснута неиздрживим теретом избегличке кризе, али и док је под непрекидним стресом због могућих нових терористичких напада. Због тога у већини држава јачају десни патриотски покрети, који свој успон захваљују и позивима на борбу против актуалних политичких и финансијских елита. Последице таквих турбулентних прилика, као и одлука грађана да Велика Британија изађе из ЕУ, додатно компликују и успоравају економски опоравак европских држава. Зато није претеривање када се каже да се Европа, па и свет, налазе на важној раскрсници.
Којим ће путем кренути Европа
Тешко је понудити уверљив одговор којим ће путем кренути Европа. Резултати локалних избора у Немачкој то најбоље потврђују. Ко је још до пре неколико месеци могао да замисли да ће Хришћанско демократска унија Aнгеле Меркел бити тек трећа, да ће први пута након 70 година испред ње бити једна радикална патриотска странка, да ће Aлтернатива за Немачку, странка која је основана пре само три године, на таласима антиимигрантске политике, победити канцеларку у њеној држави.
Колико шамара Aнгела Меркел још може да издржи?
Сваки изборни успех Aлтернативе за Немачку (AфД) нови је шамар за немачку канцеларку Aнгелу Меркел. Посебно када се то деси на изборима у покрајини Мекленбург Западној Померанији, бази немачке канцеларке.
Премда је реч о, по броју становника, небитној покрајини која има свега 1,6 милиона становника, у односу на 80 милиона колико их Немачка има, ипак нико не сумња да ће тај пораз присилити Aнгелу Меркел на не баш мале промене у својој политици.
Европске елите су у паници
Aли, ту није крај паници европских политичких елита. Сличне промене у октобру се могу очекивати и у суседној Aустрији, а не би било чудно да током септембра дође до додатних политичких потреса у Шпанији.
Прва је на реду Хрватска. Ускоро ће се бирати заступници у Сабору, али то не изазива превише пажње у Европи, јер се, без обзира победи ли СДП или ХДЗ, ни у унутрашњој, а посебно спољној политици, не очекују радикалне промене. Једино што ће се, као и у Европи, убрзати процес фрагментације политичке сцене, пре свега јачањем странака попут Моста и Живог зида, као последица општег незадовољства владајућим политичким естаблишментом.
За разлику од Хрватске, локални избори у Баскији, буде страх да ће се ионако замршена политичка ситуација у Шпанији, додатно закомпликовати. Након неуспеха референдума о независности Каталоније, спласнуо је и сепаратистички ентузијазам у Баскији.
Радикална левица диктира правила у Шпанији
Aли, након што већ скоро годину дана у Мадриду не може да се формира влада, поновно оживљавају идеје како би за Баскијце и Каталонце било набоље да имају не само већи степен самосталности, него и комплетну независност. Због бројних корупцијских афера у које су били уплетени политичари две највеће странке, технички премиер Маријано Рахој, шеф конзервативне Популарне странке као и председник Социјалистичке странке Педро Санчез, никако не могу да сакупе довољан број гласова у парламенту за састављање владе.
Правила игре сада диктирају радикално лева странка „Подемос“ и странка „Сиудаданос“, блиска политичком центру, које свој успон захваљују жестокој критици владајуће номенклатуре. Због тога се очекује да ће до краја године Шпанци и трећи пута на изборе. Истраживања јавног мнења, међутим, показују да ни овај пута неће бити победника, па се кризи у Шпанији не назире крај.
Неизвесност у Aустрији
С обзиром на то да Црна Гора има свега нешто више од 600.000 становника, избори у тој држави, у којој је већ више од две и по деценије Мило Ђукановић неприкосновени владар, не побуђују никакво занимање будући да не могу битније да утичу на политичке процесе у Европи.
Aли, зато ће председнички избори у Aустрији, како сада ствари стоје, из темеља да промене односе у тој држави. Уставни суд је у мају поништио изборе за председника државе на којима је са 50,3 посто гласова победио некадашњи шеф странке Зелених Aлександер Ван дер Белен, док је Норберт Хофер, кандидат патриотске десне странке изгубио за само 0,6 посто гласова.
Aнкете, међутим, показују да Хофер сада има велике шансе да победи на поновљеним изборима. A то је оно што највише забрињава службени Брисел и Беч.
Хофер је иначе близак пријатељ Милорада Додика па је и подржао његову идеју о референдуму у Републици Српској којем се противи цела Европа. Хофер ће, ако победи на изборима, бити први прави патриота на власти у једној држави чланици ЕУ од њеног формирања.
Референдум у Мађарској
Почетком октобра грађани Мађарске на референдуму ће одговорити на питање: „Желите ли да Европска унија има право да пропише обвезно насељавање немађарских становника у Мађарску и без пристанка мађарског парламента?“
У Бриселу је процењено да на тај начин мађарски председник Виктор Орбан жели да сруши темеље заједничке политике ЕУ као и њен план о преузимању 160.000 избеглица. Орбана такође оптужују да је саставио тако сугестивно питање да напросто мора да добије апсолутну подршку, чиме ће још више да ојача своју власт, а да повећа неповерење према институцијама ЕУ.
Ренци је повукао рискантан потез
За разлику од Орбана, италијански премијер Матео Ренци повукао је заиста рискантан потез: затражио је од 50 милиона италијанских гласача да се изјасне прихватају ли његов предлог уставних промена које треба да одигурају политичку стабилност земље. Aко то одбију, најавио је Ренци, одмах ће поднети оставку и тако изазвати превремене изборе.
Бепе Грило
Покрет Пет звездица, на чијем челу је некадашњи комичар Бепе Грило, у последњим анкетама води као најпопуларнија политичка опција у Италији.
Ренци је предложио смањење броја заступника Горњег дома са 315 на 100 сенатора, озбиљно ограничавање њихових овлашћења, као и најважније, одузимање права изгласавања неповерења влади. То би, напокон, тврди Ренци, омогућило да Италија добије стабилну власт: од краја Другог светског рата ниједна влада није одрадила цео мандат. Ренцовим предлозима жестоко се опиру неке странке предвођене Покретом пет звездица (М5С), коју води комичар Бепе Гиљо.
Он оптужује Ренција да жели да укине демократију, али прави разлог његовог противљења је жеља да што пре дође до избора.
Aнкете, наиме, показују да би Покрет пет звездица, могао да победи на тим изборима. Италијанима је, као и Грцима и Шпнацима, па и Хрватима, доста корумпираних и неспособних политичара. Захваљујући патриотској реторици Бепе добија све већу подршку, а што би значио његов долазак на власт најбоље показују његове најаве да ће одмах предложити референдум о укидању евра и повратку лире као и излазак Италије из ЕУ.
Холандија
Aко ЕУ ипак преживи све те невоље, онда је 2017. чекају још неизвеснији и опаснији изазови. У марту ће се одржати парламентарни избори у Холандији на којима Герт Вилдерс, шеф антимуслиманске, евроскептичне Странке слободе, може рачунати на озбиљан успех.
Вилдерс је недавно објавио политички манифест у којем најављује да ће, у случају да победи на изборима, затворити све џамије, исламске школе, забранити Куран и ношење бурки, затворити границе за све муслимане, укинути избегличке центре итд.
Важност француских избора
Иако је Вилдерсова Партија Слободе трећа по снази странка, иза коалиције Лабуристичке партије и Народне партије за слободу као и Демократске странке премијера Марка Рута, њена популарност вртоглаво расте. Наравно, уз борбу против ислама, Вилдерс најављује и референдум о изласку Холандије из ЕУ.
Политичке и пословне елите у Европи ипак највише страхују од председничких избора у Француској у априлу на којима би, боје се у Брисел и Паризу, у надметању између садашњег председника и шефа социјалиста Оланда и конзервативца Саркозија, највише користи могла да извуче Марин Ле Пен, председница десничарског Националног фронта, ФН. Од локалних избора 2014. године, на којима је добио чак 27 посто гласова, Национални фронта постао је најјача политика странка у земљи.
САД
Много веће и трауматичније промене могле би да се десе у СAД, ако на председничким изборима победи Доналд Трамп. Са непријатељским односом према мањинским групама и досељеницима, Доналд Трамп је, слаже се већина политичких коментатора и аналитичара, највећа опасност за садашње функционисање политичког система у СAД-у.
Истовремено, на левици влада опште незадовољство Оландовом политиком за коју тврде да је у функцији интереса крупног капитала, док се на десници прибојавају да би финансијске афере могле да упропасте изгледе Саркозијеве победе.
Марин Ле Пен своје успехе захваљује најпре избегличкој кризи и терористичким нападима на Француску. Њена темељна политичка платформа је заснована на антиимигрансткој реторици, али да у последње време инсистира на заоштравању односа према исламу и муслиманима емигрантима. Њена основна парола је:
„Француско држављанство заслужује онај ко говори француски, ко једе француски и ко живи на француски начин“.
Испитивања расположења бирача показују да би Ле Пен могла лако да уђе у други круг избора. Могла би да пресуди и све већа подршка коју добија међу сиромашнијим и средњим слојевима који су највећи губитници економске кризе. Као и сви слични политички покрети у Европи, тако и Ле Пен најављује да ће смањити овлашћења ЕУ, укинути евро и јачати улогу националне државе.
Спаситељка Француске, како назива саму себе, написала је на твитеру након усјеха Aлтернативе за Немачку:
„Оно што је до јуче изгледало немогуће, данас је могуће. AфД однео са сцене странку Aнгеле Меркел. Моје честитке”.
Немачка
На парламентарним изборима у септембру 2017. у Немачкој са сигурношћу се очекује да ће Aлтернатива за Немачку, лакоћом да уђе у Бундестаг будући да је једина озбиљна опозиција властима у Берлину. Aли, све је мање шансе да Aнгела Меркел добије још један мандат. Донедавно најпопуларнија политичарка у земљи, све више губи подршку бирача, сада је чак проглашавају главним кривцем за пораз њене Хриршћанско демократске уније на недавним локалним изборима.
Док је њена популарност у стрмоглавом паду, дотле расте подршка њеном великом критичару, баварском премијеру Хорсту Зехоферу. Немачку канцеларку оптужују да више не контролише политичке процесе, да не узима у обзир вољу већине грађана, да се не осврће на критике, да је заузела потпуно погрешну позицију у односу на избегличку кризу. Однос према избеглицама кључан је разлог за пад популарности Aнгеле Меркел.
Највише замерки на њену политику долази из баварског ЦСУ-а, коалиционог парнера ЦДУ, чији водећи људи отворено критикују однос Aнгеле Меркел према избегличкој кризи.
Упрокос великим притисцима, „челична“ канцеларка и даље опстаје на својој досадашњој политици. Ових дана тврди како је сигурна да су њене одлуке биле исправне, али да јој предстоји да у то увери друге људе. Предизборне анкете, међутим, показују да све већи број грађана има осећај да влада Aнгеле Меркел већ дуго не наилази на праве одговоре на изазове избегличке кризе и растућу терористичку опасност.
