Фактички, државна идеологија Француске је толеранција.
И то значи да сваки човек може бити онакав, какав жели да буде, односно, било какав. И нико му то не може забранити.
Та тенденција је само појачана, зато што људи не могу да одговоре када се неко понаша изазивачки.
Толеранција је већ довела до тога да у држави има све мање правих Француза. Парижани су већином емиганти или њихови потомци из земаља Блиског Истока, Африке и Магреба.
А они, као што је познато, имају свој кодекс понашања и не само у јавном транспорту.
Пљујући жваку на под, слушајући гласну музику они грубо бране своја права када демолирају пола града и пале аутомобиле.
Зато се не ради о грубости и простаклуку, већ о правом рату против норми европског морала.
Француска, поготово Париз, све мање припадају Французима. У Француској све више живе неки други људи.
Да ли ће једног дана и они постати Французи?
Француска се нада да хоће.
А они?
Они и даље пљују, слушају гласно музику …
(Глас Русије, србин.инфо)