Прочитај ми чланак
Истински родољуб који је спасио своју земљу од колапса јер је као нелегитиман отписао спољни дуг Еквадора, одбио је контролу ММФ-а и супротставио се представницима Светске банке.
Латиноамеричко тло изнедрило је неколицину савремених лидера левичарског опредељења, с наглашеним антиамеричким ставом, али је Рафаел Кореа, председник Еквадора, контроверзнији и оригиналнији чак и од својих парњака у Венецуели и Боливији, Уга Чавеса и Еве Моралеса. Тек када је уз његов лични ангажман оснивачу Викиликса Џулијану Асанжу одобрен политички азил у Еквадору, о Кореи је почело више да се говори и ван јужноамеричког континента.
На чело Еквадора дошао је 2007, али и даље ужива подршку већине становника, иако се против њега повремено организују жестоки протести. Други председници у новијој историји Еквадора свргнути су пре него што им је окончан један мандат. А Рафаел Кореа би могао да се на власти задржи и до 2017. уколико одлучи да се кандидује на председничким изборима идуће године.
Економиста који је магистрирао у Белгији, докторирао је на Илиноис универзитету у САД. Као дете из сиромашне породице успео је својим сјајним школским резултатима да прескочи класне баријере, што је велика реткост у Латинској Америци. С великим успехом одбранио је докторат у САД у коме доказује да реформе и либерализација тржишта у многим земљама Латинске Америке нису довеле до очекиваног економског раста, већ су, напротив, смањиле продуктивност. Осим шпанског, говори течно француски и енглески а научио је и кечуа, језик староседелаца.
Као председник нафтоносне, а сиромашне земље, с раскошном природом и великим воденим богатством, успео је да део богатства искористи како би побољшао положај најсиромашнијих делова становништва. Уједно је укинуо привилегије државном апарату, смањио бенефиције полицији, због чега је једва остао жив када су органи унутрашњег реда организовали побуну против њега. Због загађења природне средине, главни град Еквадора Кито води маратонски спор против „Шеврона”. Многе мултинационалне нафтне компаније морале су да се прилагоде Кореиним прописима или да оду из Еквадора. По његовој замисли много више нафте се сада извози у Кину, у замену за повољан кредит којим се субвенционише школовање, становање и здравство сиромашних слојева.
Заратио је и с домаћим (под контрлом страног капитала) и страним медијима. Али, драконске казне које је суд у Киту одредио локалном дневном листу, због клевете председника, опростио је. Контроверзан је и нови закон о информисању који Кореа покушава да прогура пред изборе упркос великом отпору домаћих и страних новинара.
Ипак, Кореа тврди да се подршка Асанжу као икони слободне речи не судара с његовом легалном битком против „медијске диктатуре”. То су у Еквадору, према Кореи, још затворена утврђења која штите и заступају интересе богатих.
(Политика)
