Прочитај ми чланак
Михаил Сакашвили, контроверзни председник Грузије, доживео је озбиљан пораз на управо одржаним парламентарним изборима, а победа његовог ривала милијардера Бидзине Иванишвилија, означава крај „безалтернативног“ грузијског пута у ЕУ и НАТО, који је земљу довео у тешку економску кризу и изазвао рат са Русијом.
Иако Централна изборна комисија још броји гласове и најављује да ће коначне резултате објавити до 20. октобра, Сакашвили је признао пораз свог Јединственог националног покрета, а пораз је тим већи пошто му следеће године истиче други, последњи мандат, због чега је припремао уставне промене по којима би главну власт у држави убудуће имао премијер.
Председник владе ће ипак бити Иванишвили, који предводи широку коалицију „Грузијски сан“, за кога су грађани махом гласали због великог незадовољства стањем у којем се земља нашла под режимом ауторитарног и корумпираног председника.
Незадовољство у земљи је ескалирало посебно после избијања у јавност снимака тортуре у грузијским затворима, а Сакашвили је својим деловањем допринео да чак ни досадашњи западни савезници више не рачунају озбиљно на њега. Аналитичари у Бриселу и Вашингтону су одлично схватили геополитички значај Грузије у региону, због чега су учинили све да она постане њихов поуздани савезник и противтежа утицају Москве.
Финансијска и војна помоћ Запада је омогућила да Сакашвили одржава свој режим, али, западна помоћ није могла да прикрије економску кризу и смањи огромну незапосленост, док је осокољен подршком, Сакашвили вукао потезе који су изазвали врло тешке последице по државу.
Резултат Сакашвилијеве авантуре у Абхазији и Јужној Осетији довео је до раскида званичних односа са Москвом и коначног губитка могућности да се помоћу преговора решавају питања територијалне целовитости Грузије. Абхазија и Јужна Осетија вероватно више никад никада неће постати део Грузије, а то није једини неуспех у националној политици Сакашвилија.
Грузија је осујетила план за репатријацију Турака Месхетинаца који је разрадио Савет Европе, насилно пресељених из ове земље 40-их година, што је такође изазвало незадовољство на Западу, а ништа боље не стоје ствари ни у области демократских слобода. Експерти се слажу да је у Грузији успостављен ауторитарни режим, у коме је строго гушење опозиционих акција и гоњење оних који мисле другачије неотуђиви део политике.
Све ово је допринело да су на Западу постали спремни да потраже замену за искомпромитованог Сакашвилија, који је земљу могао да доведе до велике нестабилности и унутрашњих сукоба, што ником од његових ментора није одговарало. Због тога је победа Иваншвилија већ прихваћена. Посматрачи ОЕБС-а су изборе прогласили „слободним „и „конкурентним“ и, мада су регистровали неке пропусте, оценили су да је гласање било важан корак у развоју демократије у Грузији, а Иванишвилију су почеле и да пристижу и прве честиткеод амбасадора САД у Тбилисију Ричарда Норланда и двојице америчких сенатора.
Бидзина Иванишвили је тајкун који је у политику ушао крајем 2011, основавши странку „Грузијски сан“, а према магазину „Форбс“, има имовину од укупно 6,4 милијарде долара, што је отприлике половина грузијског БДП. Своје велико богатство стекао је у Русији у ери приватизације, због чега га је режим Михаила Сакашвилија оптуживао да је руски човек.
Иванишвили је међутим све учинио да одбаци те оптужбе. Пре избора продао је све своје активе у Русији, а у последњих неколико месеци је потрошио више од милион долара на лобирање у САД, где је на све начине настојао да умањи подршку коју је Сакашвили имао у америчком естаблишменту.
Иванишвилијеви лобисти су бомбардовали чланове америчке Владе и Конгреса порукама у којима Сакашвилија називају издајником и наглашавали како ће странка „Грузијски сан“ бити далеко бољи партнер америчким савезницима. С обзиром да је његова победа већ прихваћена, тактика се показала успешном, а на првој конференцији за новинаре после избора Иванишвили је поручио да се стратегија Грузије не мења и да главна тежња земље остаје чланство у ЕУ и НАТО. Нови премијер је ипак истакао и да треба „средити односе са Русијом“, што „није једноставно али је могуће“.
С обзиром на досадашњи Сакашвилијев слепи курс према Западу, и сама најава промене у односу према северном суседу у Тбилисију представља значајан успех за Русију, из које су поводом Иванишвилијеве победе изражене опрезне наде у могућност новог дијалога, док је руски премијер Дмитриј Медведев поздравио долазак „конструктивнијих и одговорнијих снага“.
Значајније побољшање односа две земље свакако спречава питање Абхазије и Јужне Осетије, али, победа Иванишвилија, и поред тога што се његова спољна политика неће много разликовати од Сакашвилијеве, показује да је још једна земља која је била потпуно окренута ка НАТО и ЕУ започела процес дистанцирања од потпуне оданости западним „пријатељима“.
(НСПМ)
