Прочитај ми чланак

Немачка војна индустрија осваја Блиски исток

0

Хиљаду немачких тенкова за Блиски исток
Немачки оружари илегално продају више оружја него што осми наменски концерн света, италијанска „Финмеканика”, укупно произведе.

Посланици немачког Бундестага од прошлог понедељка доливају „уље на ватру” вишемесечне дебате о неприхватљивости немачке продаје оружја у кризним регионима света. Од владе у Берлину се захтева да открије све податке о, каже се, трговини смртоносним реквизитима „мејд ин Џермени”, а нагласак се ставља на мотивацију продаје.

„Следи ли Немачка неоколонијалне циљеве, продаје ли оружје мимо уставних закона, без знања и одобрења парламента – да би без испаљеног метка заузела стратешке позиције у далеким регијама света”, запитао се политичар Зелених Кристијан Штребеле, у интервјуу за дневник „Тагесшпигл”.

Конкретни повод нађен је у званично уговореној продаји тенкова типа „леопард 2” Саудијској Арабији и Катару. С обзиром на то да се немачки тенк, одмила „лео”, сврстава у ред најсавременијих и најубојитијих оклопних оруђа, а по спецификацијама спада у такозвана офанзивна оруђа, постављено је принципијелно питање – наоружава ли Немачка, по чијем налогу и одобрењу, блискоисточну регију за сукоб (још) ширих размера који би довео до прерасподеле утицаја у том делу света?

Одговор владе у Берлину био је негативан, наравно. Обавестила је Бундестаг да је одобрен захтев Ријада за набавку две стотине најсавременијих немачких тенкова који би били коришћени искључиво у одбрамбене сврхе. Под притиском, влада је ипак признала да се разматра додатни захтев Саудијске Арабије – набавка још стотину, укупно, дакле три стотине „панцера”. Саопштено је да и малени емират Катар намерава да купи две стотине немачких „леопарда”.

У расправу се, у том тренутку, умешао и немачки „Ханделсблат”. Позивајући се на податке из неименованих али поузданих извора, дневник је истакао да „влада открива истину на рате”. Открио је да Саудијској Арабији неће бити испоручено три стотине тенкова, већ укупно – осам стотина.

„Уз две стотине тенкова за Катар, две државе које образују сунитску осовину против Ирана у региону располагаће са хиљаду најсавременијих јуришних тенкова”, закључио је „Ханделсблат”.

Рупрехт Поленц, премда председавајући спољнополитичког одбора владајуће Демохришћанске уније Ангеле Меркел, жигосао је политику владе и њен однос према посланицима.

„Неприхватљиво је да посланици Бундестага из штампе сазнају како их њихова влада лаже”, изјавио је Поленц за „Ханделсблат”.

Меркелиној коалицији није помогао изговор да „додатних” пет стотина тенкова за Саудијску Арабију нису део немачке испоруке, већ да је тај „посао” уговорио – мимо знања Берлина – шпански наменски концерн који по лиценци производи тенкове исте врсте. У жустрим расправама изнесени су подаци који су третирани као „строго поверљиви”.

Цитирано је из статистика које се битно разликују од званичних и указују да је обим трговине оружјем вишеструко већи од представљеног. У оптицају су подаци који указују да је продаја немачког конвенционалног оружја вишеструко већа него што је то исказано званичним билансима.

„Водећи наменски концерни ’Клаус’, ’Мафај’, ’Вегман’ и ’Рајнметал’ не појављују се у статистици водећих светских снабдевача оружјем и оруђем смрти”, предочио је „Политици” извор у немачком министарству одбране, у Берлину.

„Само преко лиценцних произвођача, а уз прећутну дозволу контролних органа владе, немачки оружари испоручују више оружја него што, примера ради, осми произвођач на свету, италијански концерн ’Финмеканика’ укупно произведе”, рекао је извор.

Поменути пример шпанског испоручиоца немачких тенкова у Саудијску Арабију само је један у низу. Највећи произвођач немачког оружја је – Индија.

„Оно што другим произвођачима смета – користи Немачкој”, тврди „Политикин” извор и образлаже: „Индија има законску клаузулу да најмање тридесет одсто купљеног, иностраног оружја мора бити произведено по лиценци, у земљи… Немачки оружари то обилато користе да би избегли парламентарну контролу. У званичним билансима је реч о испоруци компоненти – страном произвођачу.”

 

(Политика)