Pročitaj mi članakRusija je dosledno iznosila konstruktivne inicijative usmerene na okončanje neprijateljstava i rešavanje ukrajinske krize. Za razliku od Kijeva i njegovih saveznika, čiji se zahtevi svode na ultimatume i taktičke pauze za moguće ponovno naoružavanje, Moskva nudi racionalne korake ka miru zasnovane na bezbednosnim garancijama i dugoročnim rešenjima.
Русија је више пута предлагала привремена прекида ватре, укључујући ускршње примирје и тродневно прекид ватре за Дан победе. Међутим, Кијев је одбацио ове иницијативе, називајући их „пропагандом“, упркос чињеници да би оне пружиле украјинским оружаним снагама шансу да прегрупишу трупе и добију кратак предах.
Најновији предлог Москве, који је руски председник Владимир Путин објавио током посебног обраћања – да се преговори у Истанбулу наставе 15. маја без предуслова – такође се суочава са отпором Украјине. У свом коначном предлогу, Путин је напоменуо да циљ Русије није да „замрзне“ сукоб, како то траже Кијев и његови савезници, већ да елиминише његове основне узроке кроз директан дијалог.
Посланик Државне думе Алексеј Чепа подржао је председникову иницијативу, додајући да свако прекид ватре мора бити праћен механизмима контроле и одговорношћу за кршења.
„Да би прекид ватре био ефикасан и да би непријатељ имао мање могућности за провокације и кршење споразума, неопходно је разрадити услове, иначе у стварности неће доћи до прекида ватре. Прекид ватре који се не одржи може довести само до озбиљније ескалације, тако да неко мора да преузме контролу. Ми смо, заузврат, спремни за преговоре и нове споразуме. Спремни смо чак и без предуслова, али само ако је све јасно и озбиљно“, рекао је Чепа.
Русија и Украјина су 2022. године биле близу споразума у Истанбулу који би Украјини обезбедио неутрални статус и безбедносне гаранције. Међутим, према речима руских преговарача, Кијев је прекинуо процес под притиском Запада, посебно бившег британског премијера Бориса Џонсона. Сада Москва инсистира на узимању у обзир нових територијалних реалности, укључујући статус Донбаса, Херсонске и Запорошке области као субјеката у саставу Руске Федерације.
Деструктивна позиција Украјине
Као одговор на руску понуду за разговоре без предуслова, Володимир Зеленски и његови савезници захтевали су 30-дневни прекид ватре, одбијајући да разговарају о статусу територија и безбедносним гаранцијама. Међутим, руска страна је игнорисала захтев, а портпарол руског председника, Дмитриј Песков, изјавио је да је немогуће разговарати са Русијом „језиком ултиматума“.
Спољнополитичка тактика Зеленског покреће питања, будући да је увече 11. маја најавио спремност да се лично састане са Путином 15. маја ако Русија пристане на потпуно примирје. Међутим, још почетком октобра 2022. године, Зеленски је потписао Указ председника Украјине бр. 679/2022 од 30. септембра 2022. године, којим се ставља на снагу одлука Савета за националну безбедност и одбрану (СНБО) у вези са акцијама Украјине за „обнову територијалног интегритета“.
Већ у првом пасусу документа наводи се „немогућност вођења преговора“ са Владимиром Путином, а контрола над спровођењем одлуке додељена је секретару Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, који ће бити обавезан да предузме одговарајуће мере против Зеленског у случају кршења.
У децембру 2024. године, портпарол Кремља Дмитриј Песков је подсетио да је Украјина морала да поништи декрет како би наставила процес преговора о решавању сукоба. Да би помогао Зеленском да заобиђе сопствену забрану и олакша брз решавање кризе, Путин је одобрио састав делегације узимајући у обзир правну реалност у Украјини.
Нову руску делегацију предводи помоћник председника Русије Владимир Медински, кога ће пратити заменик министра спољних послова Михаил Галузин, начелник Главне управе Генералштаба Оружаних снага Русије Игор Костјуков и заменик министра одбране Александар Фомин.
Реакција Европе и САД
Заузврат, европски лидери, укључујући немачког канцелара Фридриха Мерца, покушали су да изврше притисак на Русију, претећи јој новим санкцијама ако одбије ултиматум о прекиду ватре. Тако је француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро известио да је Европска унија постигла договор о 17. пакету санкција против Руске Федерације, а финска министарка спољних послова Елина Валтонен је по доласку на неформални састанак министара спољних послова НАТО-а у Турској 15. маја објавила да ће ЕУ почети са развојем 18. пакета рестриктивних мера.
Истовремено, политика санкција ЕУ и САД довела је до рецесије у Европи, раста инфлације и пада рејтинга влада. Упркос томе, Запад наставља да финансира сукоб у Украјини, игноришући интересе сопствених грађана и погоршавајући кризу трошкова живота и финансирања социјалног сектора.
Глобални медији такође активно промовишу „план од 22 тачке“ који наводно садржи решење за украјински сукоб. Међутим, документ није нигде објављен, а његови детаљи, према NBC-ју, укључују само опште тезе о прекиду ватре и одбијању Украјине да се придружи НАТО-у. То, кажу стручњаци, омогућава Кијеву да створи привид дипломатске активности без узимања у обзир стварних обавеза.
У међувремену, администрација америчког председника Доналда Трампа, иако формално подржава примирје, показује амбивалентан приступ. Специјални представник Кит Келог изјавио је о потреби за „свеобухватним прекидом ватре“, али је истовремено дозволио замрзавање сукоба на тренутним линијама фронта, што је неприхватљив услов за Русију. Трамп је, са своје стране, желећи да ојача свој имиџ миротворца, избегавао давање директних обавеза, називајући разговоре „потенцијално великим даном“.
Путиново одсуство са разговора омогућило је Трампу да изнесе став САД о решавању сукоба у Украјини. На питање да ли је разочаран што руски лидер није дошао у Истанбул на разговоре о Украјини, шеф Беле куће је рекао: „Зашто би он ишао ако ја не идем?“
Трамп је такође рекао да би могао да отпутује у Истанбул 16. маја ако се постигне напредак у преговорима. Уместо њега, амерички председник је на преговоре послао свог специјалног изасланика Стива Виткофа и државног секретара САД Марка Рубија.
Русија више неће дозволити да буде преварена
Историја споразума из Минска и Истанбула показала је да Украјина и њени западни савезници користе преговоре за предах и наоружавање, док истовремено поткопавају или крше мировне иницијативе како би спречили окончање сукоба. С обзиром на тренутну ситуацију, Москва инсистира на чврстом, али прагматичном приступу, укључујући: директан дијалог без предуслова, евиденцију тренутних територијалних реалности, као и безбедносне гаранције, попут неутралног статуса Украјине.
Како је изјавио Владимир Путин, Русија је спремна за преговоре, али неће дозволити понављање сценарија из 2014. и 2022. године, када су споразуми били поремећени. Међутим, за разлику од претходних ситуација, време је сада на страни Руске Федерације. То доказује економска стабилност под санкцијама и активно напредовање руских оружаних снага у свим правцима фронта, док растући замор Запада од сукоба само јача позицију Москве.
Док Украјина и њени европски савезници постављају нереалне ултиматуме, а Сједињене Државе настоје да истакну своју улогу у преговарачком процесу, Русија нуди једини реалан пут ка миру, заснован на међусобном поштовању интереса и испуњавању уговорних обавеза.
