Priča da su studenti okupljeni u Pionirskom parku najavili štrajk glađu podigla je mnogo prašine na društvenim mrežama. Veliki broj korisnika upitao se da li će, ako Miloš Pavlović i njegova ekipa iz Ćacilenda zaista stupi u najekstremniji vid protesta, štrajk glađu biti autentičan ili je to još jedna njihova fora. Možda je bilo i većih nonsensa SNS-a, ali je ova poslednja značajna. Crkavajući od zavisti, uradili su sve da se obrukaju i sami sebe obesmisle i ukaljaju. Tako su nastupile neželjene posledice po njih. Smeju im se.

Други исказ из области политичке патологије СНС-а нимало није смешан, мада је подједнако блесав. Укратко и опет, све који не мисле као они, оптужили су да намерно хоће да компромитују њихов скоро па молебански карактер величанственог скупа у Пионирском парку. Ово је, међутим, питање психоаналитичко, јер људско биће суочено са погрешним и катастрофалним исходом властитих поступака прибегава разним одбрамбеним механизмима.

– Замолио бих студенте који су готово три месеца у Пионирском парку да још једном размисле о својој одлуци, ништа није вредније од њиховог здравља, и да не повлаче те радикалне потезе који могу погоршати њихово здравствено стање – рекао је оно као забринуто председник СНС-а Милош Вучевић.

Овај штрајк, у намери да буде драматично обзнањен, безобзирно је представљен маниром провинцијске циркуске атракције, као да је својеврсни, до тад невиђени, салто мортале – с нагласком да је, први у пут у историји, цењеној публици приређен, штрајк глађу деце која хоће да уче. Није први. А евентуални начин извештавања режимских медија о овом могућем штрајку пратиће његова бизарност. Јавност ће се неукусно обавештавати чак и о редовности физиолошких потреба штрајкача. Тајминг најављеног штрајка дошао је убрзо након што је из штрајка глађу и жеђу изашла ухапшена активисткиња и професорка из Новог Сада Марија Васић. У том смислу, ово није први пут да присталице власти на аутентичне штрајкове глађу одговарају контра-штрајковима.

Још један разлог зашто многи сумњају у истинску намеру становника Пионирског парка да ступе у најрадикалнији вид борбе јесте и онај наводни напад на Милоша Павловића који се десио у марту, а који је, испоставиће се, био представа за камере и бираче Српске напредне странке. Лажна блокада, лажни захтеви, па ће вероватно бити и лажни штрајк глађу. Није познато да су та „мучена деца“, која прете штрајком глађу позвала независне медије да том пркосном чину присуствују 24 сата.

Штрајк глађу је већ дуго ненасилно средство изражавања (углавном) политичког протеста и борбе за изнуђивање одређених одлука власти. Данас Србија треба да присуствује једном штрајку глађу који се може означити као високо бизаран. Какву то одлуку хоће студенти којима се учи да изнуде од власти, коју свим срцем подржавају?

Oznake: ćacilend, Aleksandar Vučić, Miloš Vučević, studenti 2.0