Шатори за одбрану се врло лако постављају, али се тешко склањају чак и под командом врховног. Студенти у блокади најавили су на протесту у Новом Саду свој наредни скуп, који ће бити одржан у Београду. На њиховом Инстаграм профилу потврђено да је скуп планиран за 27. јануар, на Савиндан, у престоници. „Боља времена се могу градити само образовањем. У знању је моћ! Видимо се 27. 1. у Београду!“, поручили су они. И, ево њих где су већ били.

А онда је мирна и достојанствено образована маса кренула да поздрави Светог Саву у Ћациленду, баш некако кад је пао мрак. Трагедија се понавља као фарса са све певањем, само што се овога пута збива на улицама Београда, а не у Чачку. Зашто је власти потребан Ћациленд?

Чини се да је овај камп замишљен као нека врста резерве Српској напредној странци за моменат када популарност те странке почне да пада. Сада је евидентно председник Србије највише угрожен откако је дошао на власт и зато му је потребна нова потврда да постоји лојалност свих оних који су га до сада подржавали. Макар они били у ограђеном простору. Вучић сам све креира, они су извршиоци. И Ћациленд је чудо. Усликавају га сви могући и немогући странци. А тако квалитетне људске ресурсе у ограђеном Пионирском парку тешко ћете наћи.

Оно што преносе медији и оно што се догађа у институцијама, у Скупштини, у Влади, било где, заправо један колапс режима, једна је општа деструкција и доказ да се Србија у ствари задавила у обнови идеологије која више нигде не постоји. То подразумева и стварање Ћациленда.

Такво заштићено насеље је могуће само у друштву у коме више нема правила, нема морала, нема емпатије и ниједног поузданог критеријума. Идеја је о саборности, која позива Србе да буду јединствени и да стану сви у оне пољске нужнике у центру српске престонице. Као и пре много година, и данас највећу одговорност за приказ бесмисла Ћациленда сноси недорасла пасторална елита која још увек држи исти час патриотизма.