Прочитај ми чланак

Колико ко живи у Србији: Најкраће се живи у Војводини

0

Најдужи просечни век на Златибору и западу земље, а најкраћи у Војводини. Најдуговечнији житељи Петроварадина и Житорађе, пребацују 77 година.
Живот у Србији просечно најдуже траје у околини Златибора и на западу земље, док је век грађана просечно најкраћи – у равници. Најдуговечнија места у Србији су Житорађа, где људски век траје у просеку 77,6 и Петроварадин са 77,2 године.

Најмање година у просеку доживе житељи Беле Цркве, Алибунара, Новог Кнежевца, Нове Црње и Чоке. Просечан живот у овим местима једва да премашује 70 година.

Ово су резултати добијени на основу најсвежијих података Републичког завода за статистику о очекиваном трајању живота, који се односе на прошлу годину. Они су потврдили стару статистичку тезу да Војвођани живе просечно најкараће, а да се године најлакше нижу у Златиборском, Расинском и Моравичком округу.

– Животни век у Србији, према нашим подацима, просечно траје 74,22 године – објашњавају у РЗС. – Жене живе дуже, па оне бележе у просеку око 76,8 година. Очекивани век мушкараца на нивоу државе је 71,6 година.

На списку градова са најдуговечнијим грађанима је Нова Варош, где је пројектовани животни век око 76 година, а приближно толико доживе и житељи Бајине Баште, Блаца, Жагубице, Александровца и Димитровграда. Њих следе Сјеница, Ужице, Ивањица, Ариље, где човек просечно убележи више од 75 година.

ВАЗДУХ НЕ КРОЈИ ЖИВОТ
Ниво загађености животне средине у градовима којима екологија није јача страна не огледа се драстично у очекиваном животном веку њихових житеља. Иако живе у срединама које важе за загађене, пројектовани статистички век Панчеваца је 73,8, Борана 73,3, Обреновчана 73,1, а житеља Мајданпека 72,4 године. Кучево, Лапово или Алексинац немају озбиљнијих проблема са загађеношћу, али њихови мештани просечно доживе тек коју преко 70 година.

 

По дужини трајања живота у Србији ”фењераши” су у местима на југу Војводине. Јужном Банату уз раме су Бечеј, Чока, Бачка Топола, Мали Иђош… Од градова из централне Србије, њима друштво прави Алексинац и Црна Трава, где је просек година људског века око 71 годину.

На дужину људског века, према оцени стручњака, утиче квалитет живота, стандард, ниво здравствене заштите, чистоћа животне средине… Демограф Иван Маринковић, међутим, неповерљив је према очекиваној дужини трајања живота и каже да овај показатељ није огледало стварног стања:

– Процене о животном веку у одређеним деловима земље биће могуће тек када сви грађани Србије буду имали приближно исту здравствену заштиту.

Да квалитет и дужину живота људи у Србији кроје друштвене промене сматра и социолог Горан Лазић:

– Мање турбулентно време и раст животног стандарда утицаће и на животни век. У Европи се живи знатно дуже, мада Србија у регионалним оквирима не представља никакав изузетак.

 

(Новости)