Pročitaj mi članakPolitika i sport često idu ruku pod ruku. To je neizbežno. Srpska napredna stranka je uglavnom svuda postavila svoje kadrove, u Savezima, klubovima, na selektorskim mestima, ali rezultata nema. Ili imamo sve manje uspeha.
– Хоћу на Олимпијским играма у Токију 12 медаља – стално понавља Александар Вучић.
Е, сад, како нам иде, не да ћемо тешко до председникових жеља у Јапану, него нам је спорт никад лошији. Па кренимо редом…
Ватерполисти више нису актуелни ни европски ни светски прваци. „Делфини“ на два везана велика такмичења нису дошли до медаље, завршили су као пети у Јужној Кореји, док су исту позицију заузели и на Европском првенству у Будимпешти. Нетипично за наше вечите шампионе. Одбојкаше нећемо гледати на Олимпијским играма, рукометаши су доживели крах на Евру, кошаркаши су били пети на Мундобаскету, док је питање да ли ће фудбалери уопште играти на ЕП.
Пример како СНС и фудбал иду руку под руку јесте репрезентација и постављање политички подобних селектора. Прво су поручили из Старе Пазове да ћемо сигурно преко квалификација на Европско првенство, а како другачије, јер је група никад лакша? „Не помињите нам бараж кроз Лигу нација“, рекли су. Онда, када „орлови“ нису успели да прегрме ривале, сада сви помињу бараж и Лигу нација. Сада морају да победе најпре Норвешку, а онда и победника меча Шкотска – Израел како би се нашли на континенталној смотри где нас нема 20 година.
Трачак наде био је пласман на Мундијал 2018. године, али је онда председник ФСС Славиша Кокеза волшебно одлучио да смени Славољуба Муслина, који нас је одвео у Русију, и на његово место је поставио Младена Крстајића. А чиме је то Крстајић заслужио да буде селектор? Јавно је похвалио председника Александра Вучића, како је рекао „свог животног узора“, и награда је одмах стигла.
Међутим, исход на крају је био – дебакл, касније и у квалификацијама за Евро, па је дошло до смене. Кокеза није одговарао. То људе у Савезу није научило памети, наставили су да постављају селекторе по партијској линији. Поново је испробан експеримент са Нешком Миловановићем као селектором младе репрезентације, али је повереник СНС за драгачевски крај прошао баш као Крстајић, али само после две утакмице, па је експресно смењен.
По моделу из фудбала, мешање политике у спорт је пренето и у рукомет. Резултат – добро познат. Ненад Перуничић је, баш као и његове колеге из фудбала, јавно пружио подршку Александру Вучићу и одмах – признање. Председник РСС Божидар Ђурковић резервисао је некадашњем асу место селектора, који је најпре био 18. на свету, а на недавном Европском првенству 20.
И одбојкаши су остали без олимпијске визе, иако су направили бљесак на Европском првенству. Председник ОСС Зоран Гајић је све мање присутан у Савезу, који се очигледно води са Уба и из Обреновца. И то од стране Дарка Глишића, председника Надзорног одбора СНС. Како, говоре резултати, а лиге и статус клубова стаје у једну реч – трагично.
Хвалио се председник Александар Вучић како је помогао клубовима финансијски, Виктор Јеленић, председник Ватерполо савеза, истицао је колико је заправо први човек Србије великодушан, али… Како онда објаснити ужасну ситуацију у клубовима, који једва могу да функционишу, што се одразило и на репрезентацију, која на два велика такмичења није могла да дође до медаље?
А колико је ситуација алармантна и колико је помоћ, али она права, „делфинима“ потребна, сведоче речи једног од наших најбољих ватерполиста Андрије Прлаиновића, који је изразио бојазан за будућност нашег трофејног спорта. Српском ватерполу је потребно да неко чврсто стане и помогне, а не да се крије и да се појављује само када је потребно честитати или се сликати са „делфинима“, као што то ради министар омладине и спорта Вања Удовичић. Да српски ватерполо нема помоћ државе, јасно се види по условима у којима тренирају наши клубови. А о Националном ватерполо центру у Врњачкој Бањи ћемо посебно, и базенима који су зарасли у коров, а које је држава најављивала као кућу нашег ватерпола.
Нешто боља ситуација је у кошарци, јер су мушкарци у неком вакууму и добрим резултатима у квалификацијама за Олимпијске игре могу да се ишчупају и покажу да је пето место на Светском првенству прошле године био тренутак слабости.
Светли примери одбојкашице, кошаркашице и Новак
Важно је напоменути да су изузеци од ових негативних примера одбојкашице, кошаркашице и, наравно, Новак Ђоковић, који је звезда водиља нашег спорта. Када је реч о одбојкашицама, код њих нема кикса – са сваког великог такмичења кући су се враћале са медаљама, тренутно су европске и светске шампионке, односно олимпијске вицешампионке.
Кошаркашице, такође, бележе одличне резултате, што је последица одличног рада Савеза у претходним годинама (злато са ЕП и бронза са Олимпијских игара), када је женска кошарка постављена на здраве ноге. Највише заслуга за то има потпредседница КСС задужена за женску кошарку Ана Јоковић, селекторка Марина Маљковић и играчице, наравно, као и некадашњи први човек наше кошарке Драган Ђилас. У том маниру је настављено и прошлог лета, када су „краљице“ биле бронзане на ЕП у Београду.
Наравно, годинама најсветлији пример је Новак Ђоковић, који помера границе и свакако је највећи амбасадор Србије у свету. А са коликим жаром игра за репрезентацију, најбоље је могло да се види почетком године, када је са Душаном Лајовићем, Виктором Троицким и Ненадом Зимоњићем донео Србији титулу у АТП Купу.
На крају, спорт је, као и увек, огледало нашег живота, стварности, свакодневице. Јер не казе се џабе, какав спорт таква и држава.
