Прочитај ми чланак

Зашто Јокић стварно не игра за Србију

0

Шта се заправо крије иза одлуке Николе Јокића да репрезентацији Србије каже "не" званично је још увек мистерија, али није тешко закључити због чега је Јокић одабрао да лето проведе далеко од Токија и надметања на Олимпијским играма.

Најбољи играч НБА лиге је, подсећамо, истакао да неће бити део тима Игора Кокошкова који ће прво покушати да се домогне места на Олимпијским играма, али ни на самом турниру који ће бити одигран у Токију.

„На моју велику жалост, ово је тренутак када морам да саопштим да и поред огромне жеље, нисам у могућности да наступам за репрезентацију. Једноставно, стање мог тела изискује дуже одсуство са терена ради опоравка. То је став и сугестија клуба и једна неминовност коју морам да прихватим. Убеђен сам да момци и без мене имају квалитет да направе резултат који ће нам свима донети много радости“, истакао је Јокић у саопштењу Тањугу и изазвао револт љубитеља кошарке у Србији.

Уследила је лавина критика, неретко и веома оштрих, на рачун момка из Сомбора због жеље да ово лето проведе на други начин, али што време пролази, све је јасније да Јокић готов да није имао избора, узевши у обзир све оно што се у претходне две године дешавало.

Први разлог из ког је Јокић одлучио да не обуче репрезентативни дрес је умор.

Вратимо се на сезону 2019/2020. Тада већ лидер Денвер Нагетса, Јокић је сезону започео као прва звезда младог тима чији навијачи су веровали да могу да направе искорак. И у томе су и успели, пошто су играли сјајно пре него што је сезона прекинута у марту.

Лига је заустављена 11. марта, након чега је уследило више месеци неизвесности. Центар тима из Колорада је искористио ту паузу да дође до Србије, где је у јуну 2020. тестиран позитивно на коронавирус, што је одјекнуло не само у српској, већ и у америчкој јавности.


Након повратка у Америку и „рестарта“ сезоне у такозваном „мехуру“ Јокић и Нагетси су одиграли фантастичну серију, где су играли по седам мечева против Јута Џеза и Лос Анђелес Клиперса, оба пута су стигли и престигли предност ривала од 3-1, да би поклекли у финалу конференције против Лос Анђелес Лејкерса.

У сезони 2019/2020, коју је Денвер завршио 29. септембра, Јокић је одиграо 92 меча. Од тога, на 85 је на терену провео више од 25 минута. Уследила је пауза од тек два месеца, пре него што је започела нова, и то 22. децембра.

Требало би узети у обзир и тренинг камп, који је почео првог дана децембра, што значи да је Јокић за одмор имао око месец дана пре него што је морао да прође кроз све ковид протоколе, мада је и тај одмор протекао у карантину.

Потом је уследила „скраћена“ сезона 2020/2021, током које је центар Нагетса одиграо сва 72 меча у лигашком делу, затим још десет у доигравању. Од та 72 меча, на једном је на терену провео мање од 20 минута, 14 пута је минутажа у лигашком делу ишла на испод 30 минута, док је чак 57 пута у игри провео више од пола сата.

Ако на то додамо и плеј-оф, Јокић је у сезони 2020/2021 64 пута играо најмање 30 минута.

Дакле, од 23. октобра 2019. године до јуна 2021. године момак из Сомбора је одиграо укупно 174 утакмице, а од њих је на 134 играо преко 30 минута (70 у 2019/2020, 64 сезону касније).

То нас доводи до нове ставке – менталног замора.

Иако неретко схваћен олако, ментални замор неретко има у најмању руку подједнако тешке последице по спортисте као и физичка повреда. Како је Јокић готово без паузе од октобра 2019. године, и како му је практично сваки тренутак до последње утакмице против Финикса био искључиво везан за кошарку, више је него очигледно да је достигао тачку након које није могао више, и да му је било неопходно да се бар на неко време дистанцира од кошарке, како би у потпуности био спреман за наредну сезону, и, можда и битније, наредне сезоне.

Трећи разлог је опште познат, а то је да је Јокићу клуб на првом месту, што је заправо и разумљиво. Некадашњи центар Меге је са 20 година отишао у НБА, у дресу Нагетса је од симпатичног дебељка израстао у најбољег кошаркаша лиге и једне од првих звезда, и Нагетсе доживљава као своју породицу, па и не би требало да чуди то што је савет Денвера узео као валидан.

Наравно, могао је Јокић да каже „ОК, могу да дођем и касније, желим да играм за репрезентацију“, али с обзиром на све, питање је колико снаге још има у ногама и рукама, и колико би заправо био од користи Игору Кокошкову и екипи, јер је тешко очекивати да би поновио партије које су од њега створиле најбољег играча НБА лиге, а то би изазвало салве критика, само што тада не би био „издајица која не жели да игра за репрезентацију“ већ „манекен који у репрезентацији не личи ни делићем на кошаркаша из Денвера“.

Уколико се испостави да је тачно да Јокићева супруга чека дете, то је тек додатан разлог који она претходна три диже на неки нови ниво…