Прочитај ми чланакСлавни одбојкаш Владимир Вања Грбић, био је гост прве емисије Кида схоw у новој години.
У студију је поред домаћина Игора Микље био и бивши кошаркашки тренер Душко Вујошевић, као и фудбалски стручњак и шеф стручног штаба московског ЦСКА Марко Николић. На видео вези је био селектор српских кошаркаша Светислав Кари Пешић.
Подсетио је Грбић Пешића да школе више нису васпитно-образовне установе већ само образовне и да систем не постоји одавно.
– Све што сам имао донео сам овде. Могао сам да живим било где. Питају што сам дошао. Ја сам одавде и ја ћу да живим овде и умрећу овде. Али, вратио сам се да пробам да помогнем осталој деци да буду боља него што смо били ми.
Како?
– Ја сам професор, али сам и доктор. Ја сам докторирао на ДИФ. Један од људи са којим јако много причам је Влада Копривица. Оно што ја хоћу да урадим сада јесте модерна периодизација дечијег спорта.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Зашто?
Зато што данашња деца, у односу на децу пре 20, 30, 40 година нису иста. У праву сте кад сте рекли, интересоваје је другачије, дистракције су много веће, друштво, акомодација је много веће. Акомодација данашњег у односу на рад код данашњих тренера код млађих категорија не постоји.
Који је буџет Министарства омладине и спорта, колико пута сам причао ово, 62 милиона. Колико Звезда и Партизан кошаркашки клуб имају – 60 милиона.
Ко игра, бре?
– Играју црнци који не могу у НБА да играју. Ајде, немој да се играмо – рекао је Вања и наставио:
– Није проблем, никада није било више пара у спорту. Тако је. Где иду те паре? Како су уложене те паре? Је ли ми имамо национални центар за млађе категорије? Имамо ли олимпијски центар? Да ли иједан грански савез, и један, има план и програм рада млађих категорија – нема! Нема! Не постоји!
Знате како се ради? Узмете овако и кажете – сви тренери млађих категорија, изволите, ово је школа одбојке, кошарке, рукомета, фудбала Србије. Ово вам је свето писмо. По овме радите сви. Онај који не ради овако, не може да добије лиценцу, не може да ради са децом. Нашом децом.
Јер јако велико број те деце ће проћи кроз спорт и неће остати у спорту, али успомена и искуство које трена да добије је позитивно. Зашто? Зато што нама требају и гледаоци и тренери и менаџери и спонзори.
Спорт треба да буде, ми треба да будемо они који ће да помогну друштву да буде квалитетно, продуктивно, да ради – нагласио је Грбић.
