Pročitaj mi članak

VELIKI ISPIT ZA DRŽAVU Karatisti Kosova učestvuju na EP u NOVOM SADU

0

Rukometašice su izbačene iz kvalifikacija za juniorsko Svetsko prvenstvo, džudistkinja Anja Obradović se povukla sa Evropskog kupa... Sve zbog duela sa Kosovom, njihovom reprezentacijom i njihovim takmičarima. Evropska rukometna federacija je suspendovala naš Savez, otvorila postupak, a verovatno isto čeka i Džudo savez.

Проблеми на спортском плану се ту не завршавају, од 9. до 13. маја у Новом Саду одржава се Европско првенство за сениоре у каратеу. Једна од земаља учесница биће и Косово! Домаћин такмичења има обавезу да испред хотела у ком су смештени спортисти и у хали у којој ће они изаћи на борилишта истакне заставе држава учесница. Дакле, организатор се обавезао да ће средином маја у Новом Саду да се, између осталих, вијори и застава Косова испред хотела у центру Новог Сада и у хали “Спенс”.

Foto: Tanjug

Карате је од 2016. олимпијски спорт, а иако је Олимпијски комитет Србије на време и у више наврата упозоравао на овај не мали проблем Министарство омладине и спорта на челу са Вањом Удовичићем, одговора још нема. Никаквог. Ни речи. Уместо да решава случај и доноси одлуке, Удовичић, који је спона Олимпијског комитета и наших Савеза са Владом Србије, ових дана се шетка по Словенији, Љубљани и Крањској Гори. Премда је месецима раније знао да ће се у Крагујевцу крајем марта састати рукометашице Србије и Косова.

Делује да чекамо, као што смо чекали и у рукомету минут до 12 да реагујемо и, можда поново, забранимо одржавање спортске манифестације. За консеквенце од стране светских и европских федерација не размишљамо. Као да у свему овоме држава наступа стихијски, а не плански. Знали смо да ће се све ово на спортском пољу пре или после догодити и морали смо да се као држава припремимо за тај тренутак. Ако играмо – играмо и да знамо какве су последице тога, али и какве ако одбијемо да играмо, као у случају рукомета и џудоа. Наравно, и да одредимо државну стратегију у оба случаја.

Овако смо малтретирали Норвежанке и Словакиње да долазе на далек пут у Крагујевац одакле је рукометни турнир пресељен у Ковилово, да бисмо их неколико сати пред почетак утакмица обавестили да смо им забранили да играју. А где су ту још судије, делегати, службена лица… А шта ћемо са нашим девојчицама којима је срушен сан да оду на Светско првенство у рукомету? Њихов труд, рад и тренинзи су пали у воду, изгубили смо једну генерацију.

Како ћемо сутра кад се будемо опет сусрели са Косовом, у фудбалу или кошарци, рецимо, два најпопуларнија спорта? Имамо ли стратегију за то? Пажња! Европско првенство за сениоре у каратеу је за месец и по у Новом Саду, а на њему ће учествовати и такмичари с Косова. Каснимо ли опет?