Прочитај ми чланакЈош једном детаљно о томе како се шта рачуна...
Синоћним финалом Лиге шампиона у Мадриду између Ливерпула и Тотенхема спуштена је завеса на клупску сезону када су еврокупови у питању. Како то обично бива, када се завеса спусти, на ред дође свођење рачуна, а нас некако увек у ово доба године понајвише занимају Уефини коефицијенти, ко је како прошао и шта ће учинак у тек завршеној сезони значити за ону што следи и што креће већ кроз двадесет и кусур дана.
Претходних дана актуелна су била финала Лиге Европе и Лиге шампиона, па ћемо да кренемо од клубова, односно „личних коефицијената“…
Најуспешнији клубови протекле сезоне јесу Барселона и Челси. Ова два тима сакупила су по Уефиној рачуници 30 бодова, а следе Ливерпул са 29, Ајакс са 27, Арсенал и Тотенхем са по 26, Манчестер Сити са 25, једно од најпријатнијих изненађења сезоне – Ајнтрахт из Франкфурта са 24…
Е сад, како то обично бива до ових рачуница није баш тако лако доћи, односно тумачити Уефине табеле. Ми ћемо покушати да појаснимо на најједноставнији начин. Систем бодовања је следећи: За сваку победу у групној фази (оба такмичења) добија се два бода, а за реми бод. У квалификацијама тријумф за УЕФА ренкинг носи бод, а реми пола бода. Ту су наравно и бонус поени. Расподела је следећа: За играње групне фазе Лиге шампиона – четири бода; за пласман у осмину финала још пет. За четвртфинале, полуфинале и финале оба такмичења по додатни бод. То би била суштина свега, с тим што је важно напоменути једну битну ствар – обрачун бодова за националну асоцијацију (рангирање лиге) подразумева да се саберу сви бодови из текуће сезоне, док за клупски коефицијент, уколико изборите место у групној фази, бодови из квалификација заправо нису битни.
Најбољи пример у овом случају јесте Ајакс. Холандски шампион и апсолутни хит сезоне освојио је укупно 32 бода ове сезоне: кроз квалификације пет (играли од другог кола, четири победе и два ремија), у Лиги шампиона још 16 кроз саме утакмице (шест победа и четири ремија), односно 11 кроз бонус поене (четири за играње групне фазе, пет за пролаз у осмину финала и по бод за четвртфинале и полуфинале). Када се све то сабере долазимо до тога да је уствари Ајакс најуспешнији клуб сезоне, међутим онда се Копљаницима одузме оних пет поена освојених у квалификацијама и долазимо до цифре од 27.
ЕВО И ТАБЕЛЕ ТОП 10 ТИМОВА ОВЕ СЕЗОНЕ
НАПОМЕНА: После имена клуба је земља из које долази, укупан коефицијент и такмичење које је играо у претходној сезони. Потом у наредних 11 колона иду фазе такмичења и освојени бодови по утакмици. Следе бонус поени, а словом Т означен је укупан број освојених бодова заједно са квалификацијама. У последње три, плаве колоне, налази се број бодова освојен кроз утакмице, онда поново бонус поени и укупан број бодова који се рачуна за клупски коефицијент.
Није вам јасно? Можда је пример српског шампиона Црвене звезде још бољи, јер је гро бодова освојила у квалификацијама. Чета Владана Милојевића сакупила је укупно 13 бодова за националну асоцијацију: победа и реми у групној фази ЛШ – 2+1 бодова; четири победе и четири ремија у квалификацијама – 4+2 бодова. То би укупно било девет поена, плус четири за сам пласман у групну фазу = 13. А колико се Звезди признаје за свој лични, клупски фоефицијент? Само седам. Шест из квалификација обрисано.
Ево и дела табеле где можемо да упоредимо Црвену звезду и Партизан…
У чему је цака код екипа које не уђу у групну фазу? Колико год освојили учинком на терену, за клупски коефицијент рачунаће им се само број бодова прописан испадањем у одређеној фази. Као што можете да видите, Партизан је учинком на терену сакупио укупно шест (и то је битно због коефицијента Суперлиге), а суштински пише му се само 2,5, колико се добија за испадање у плеј-офу.
(Када говоримо о генералном пласману на Уефиној клупској листи Партизан је захваљујући неким ранијим сезонама и даље испред Црвене звезде и дели 80. позицију са Цирихом (18,000 бодова). Захваљујући том укупном учинку у претходних пет сезона црно-бели ће у предстојећој сезони сигурно бити носиоци у прве три квалификационе рунде, а можда чак и у плеј-офу. Тренутно су изнад црте. О томе опширније читајте ОВДЕ. Што се Звезде тиче она је у последње две године направила огроман скок. Тренутно је 88. (16,750 бодова), али у наредне две сезоне губи само 0,250 бодова. То је предуслов за врло озбиљан скок, чак и да направи слабије резултате него у претходне две сезоне)
У нади да смо успели барем мало да појаснимо систем бодовања треба да констатујемо и како се ова сезона одразила на ренкинг националних шампионата. Е за ту листу битан је укупан број освојених бодова свих екипа из једне државе. Верујемо да вас највише занима Србија. Захваљујући пре свега Црвеној звезди другу годину заредом наша лига има сасвим пристојан завршни рачун – шест бодова. Прошле сезоне, када је и Партизан играо групну фазу, завршили смо са 6,375.
Колико је то уствари сасвим солидан, па чак можемо рећи и добар учинак, долазимо до закључка када направимо ранг листу најуспешнијих нација ове сезоне (2018/19):
1. Енглеска – 22,642
2. Шпанија – 19,571
3. Немачка – 15,214
4. Италија – 12,642
5. Португал – 10,900
6. Француска – 10,583
7. Холандија – 8,600
8. Белгија – 7,800
9. Русија – 7,583
10. Шкотска – 6,750
11. Чешка – 6,500
12. Аустрија – 6,200
13. Кипар – 6,125
14. Србија – 6,000
…
Иза су остали Украјина, Турска, Грчка, Хрватска, Данска, Швајцарска, Шведска, Норвешка, Пољска, Румунија. Србија је напредовала ове сезоне за лепих шест места. Била је 25, сада је 19, с могућношћу озбиљног напретка. Све лиге испред нас губе више бодова приликом наредног петогодишњег обрачуна. Ту пре свега мислимо на Грке и Хрвате. Комшије су тренутно 15, а то је последње место које гарантује два места у Лиги шампиона и вечни циљ домаће Суперлиге. Колико је реално? Потребне су нам барем још две сезоне с макар једним учесником у групној фази неког европског такмичења. У том случају могла би да се нападне и та 15. позиција, зашто да не?
Још да математички обрадимо како смо дошли до ових 6,000 бодова за Србију ове сезоне. Проста математика. Звезда је узела укупно 13, Партизан 6 и пресотала два српска учесника у еврокуповима заједно 5 (Раднички и Спартак по 2,5). Када се све то сабере долазимо до бројке 24. Онда ту цифру поделимо са бројем учесника које је земља те сезоне имала (Србија четири) и долазимо) до коначног резултата и учинка наше Суперлиге – 6,000 бодова.
Ево како тренутно изгледа Уефина ранг листа најбољих лига Европе:
За наредни обрачун испада сезона 2014/15. која је била најлошија за Србију у протеклих пет година, а упада ова наредна. Зато је врло важно да и Црвена звезда и Партизан предстојећу јесен дочекају у некој од групних фаза еврокупова. А што не рећи – можда Раднички и Чукарички такође „кљуцну“ који бодић…
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
