Прочитај ми чланакКада би се некако и пласирали на тај ЕУРО, шта би тамо могли да очекујемо? Нове петарде, шестарде?
Српска фудбалска репрезентација се после свих болних крошеа, аперката и ниских удараца које непрекидно прима и даље неким чудом налази у игри за пласман на Европско првенство на којем нисмо били још од 2000. године и Белгије и Холандије.
Како то да нисмо, вероватно би упитао неко ко није из Србије?
Разлога је много – трулеж и којекакви термити наталожили су се у све могуће структуре нашег фудбала, као што је случај и у свим осталим делатностима у Србији у којима се може доћи до неке веће зараде.
Озбиљна мафија у оделима, као и ситни жицкарориши који уништавају каријере талентованих фудбалера ведре и облаче и изнад наше најважније споредне ствари.
Нерезонске одлуке вођене личним интересима, продаја празних прича, малверзације, гурање такозваних менаџерских играча, постављање нестручних кадрова на одговорне функције, скандали ван терена, препирке и остале, нажалост, свакодневне ствари су редовно доводиле до тога да наши најбољи играчи или уопште не играју за репрезентацију или када играју нису ни бледа сенка оних момака из највећих клубова. Част изузецима.
Када би се некако и пласирали на тај ЕУРО, шта би тамо могли да очекујемо? Нове петарде, шестарде? Оптимизма у неки озбиљнији резултат је све мање. Чак и када би се можда и остварио неки успех он би био случајан, а не плод неког озбиљнијег рада или плана.
Колико смо само селектора измењали од самосталности? Колико нам се играча врти кроз репрезентацију и какав то они квалитет поседују да би имали место испред неких далеко квалитетнијих фудбалера?
Новац у данашње време је кључни фактор, а зна се да се играч веома брзо афирмише кроз репрезентацију и да му на тај начин скаче цена.
Долази потом до трансфера од неколико стотина хиљада или милиона евра и ту се уграде и људи и одређени људи из сенке добијају свој удео.
У таквој поставци ствари јасно је ни да оних 11 на терену не могу да дају ни м од свог максимума, али то је само делић овог нашег несрећног фудбалског система.
Ако смо већ причали о бледим издањима наших врхунских фудбалера у националном тиму (опет, част изузецима), има ту нешто и до њих.
Знате оно, дођу из иностранства, мало посете фамилију, мало другаре, мало потопе сплав и ајде ти, брале, тренирај или играј утакмицу следећи дан? Како кад ти се печење и пиво и даље комешају по стомаку од претходног дана?
Даље, нашим репрезентативцима треба да шефује неко ко нема никакав интегритет, ко је ту јер је подобан и слуша, а не јер је не знам какав фудбалски зналац.
У реду, од ношења дреса са националних грбом не би требало да има веће мотивације, али кад би то било довољно селектори и тренери не би ни постојали, зар не?
Људи који су били толико јаки и који су успевали да у овом распаду изнесу селекцију на прави начин су неславно завршили. Зашто? Зар није очигледно?
Из одређених центара смо имали и покушаје сатанизације тих који су знали да раде свој посао, за разлику од неких.
Успех се не прашта у нашем случају. Примера је толико да их нема потребе наводити. Сетимо се и изјава играча који су причали да је од њих тражен новац како би наступили за репрезентацију.
Култ репрезентације не постоји још одавно, полако му се губи сваки траг. Постоје ту неки момци који дођу и не чувају се, који погину на терену, а њихова мање славне колеге заблеје. Иако то неће признати, наши највреднији асови горе у себи због тога, вероватно и они имају границу када ће рецимо попут Немање Видића рећи – доста је било овога!
О игри и да не причамо. Мењају се формације, и позиције играча као од шале. Нови селектор за сада има алиби, човек рекао да хоће све да испроба. Али, опет се поставља питање – зар не би човек којем је поверена репрезентација већ требало да има знање и идеју како да унапреди причу? Но добро, сачекајмо, можда и све то и донесе неки резултат. Колико год ситуација била криминална, свакако да се не би требало ни предавати унапред.
Све у свему, не мирише на добро. Уколико прођемо тај бараж идемо на ноге Енглезима, Хрватима и Чесима. Ето и ти Чеси су добар пример. Већина вас не би знала ни да наброји пар играча те екипе, а како ствари стоје, и они ће бити фаворити против нас уколико се пласирамо.
Једној машинерији каква је Енглеска не би требало да представљамо већи проблем на папиру, а на крају долазимо до Хрвата.
Потенцијални дуел би са собом носио велики национални набој. Тако искусан тим и тако квалитетан, екстра мотивисан против нас, који немамо одбрану. Људи, ми немамо одбрану! Шта рећи даље…
Можда би било боље да сачекамо још мало пре него што се пласирамо на ЕУРО. Да порастемо и да поново будемо поштена селекција, ако је то могуће и даље. Запитајмо се да ли нам је место тамо…
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
