Много се прашине дигло након дебија 13-годишњег Карамоко Дембелеа, као и годину дана старијег Турчина, Мустафе Капија...
Ми смо већ констатовали да су ствари отишле предалеко, чини се да се тражи помпа и да клинцима неће нимало користити што су тако млади стигли под светла рефлектора.
Наиме, очекивања су порасла, сада ће их сви гледати другачијим очима, тај притисак није лако носити.
О новим фудбалским вундекиндовима можете прочитати овде, а како је било некад?
Апсолутни рекордер је Боливијац Балдивидесо који је био познатији као син некадашњег репрезентативца Хулија Цезара Балдивијеса. Он је добио шансу у 12. години, ушао је за Аурору, а шансу му је пружио баш отац.
Сада има 20 година, променио је већ пет клубова и углавном није показао ништа.
Сетимо се Фредија Адуа, био је и у Јагодини, дебитовао је са 14 година. Американци су га пројектовали у звезду будућности, рано је стигао у Бенфику и ништа. Мењао је клубове као чарапе, стизале су вести да се запослио као продавац, али ипак игра и даље у нижим америчким лигама. Сада има 27 година, а стигао је и да игра у трећој финској лиги.
Мартин Одегард је срушио многе рекорде, ишао на турнеје по највећим европским клубовима, на крају је преломио и потписао за Реал, отац је добио посао у фудбалској школи Лос Бланкоса. Играо је за Кастиљу, није омиљен међу саиграчима, Флорентино Перез верује у њега, натерао је Зидана да га води на припреме у Канаду.
Али, Зизу не сматра да Норвежанин може да игра за први тим, стално се прича о позајмицама, али момак има тек 17 година. Да не судимо прерано…
Има и супротних примера, двојица, по многима највећих фудбалера света, Пеле и Марадона су дебитовали у 15. години за сениоре. Бразилац је са 17 већ освојио титулу првака света, „Реи“ је остао најмлађи који је освојио Мондијал. Придружио му се Роналдо, али он није играо 1994. мада је био члан тима.
Марадона је са 15 година одиграо први меч за Аргентинос Јуниорсе, у 17. је био спреман за Мондијал у домовини, али га Меноти није позвао у тим који је освојио прву светску титулу за Аргентину.
У 15. години је дебитовао и Кун Агуеро за вољени Индепендиенте и он је срушио 30 година стар рекорд Дијега Марадоне, чију је ћерку и оженио. Шансу му је пружио Оскар Руђери, а Агуеро је стигао у Европу, у Атлетико већ у 18 година.
И Нејмар је први професионални меч одиграо са 15 година, гледали су га скаути Реала. Али, завршио је у Барселони, а за разлику од свог идола Пелеа, напустио је Сантос и заиграо у Европи.
Али, знате ли да све ове Јужноамериканце шије Радамел Фалкао?
Наиме, „Тигар“ је први професионални меч одиграо за екипу из треће лиге Лансерос Бојаку, имао је 13 година. После сезоне је прешао у Милионарис да би завршио у академији Ривер Плате.
Дакле, неки су успели, други не. Сетимо се и нашег Никона Јевтића који је такође био чудо од детета, али није добио прилику у професионалном фудбалу.
Много зависи и од околности, али очигледно да се сада дебији деце враћају, или боље да кажемо улазе у моду у Европи, некако је више то била навика у Јужној Америци.
Добро или лоше? По нама непотребно, а и ви имате право на став…