Прочитај ми чланак„Наш стадион је превазиђен и ако хоћемо да растемо, треба нам бољи и квалитетнији стадион“, поручује генерални директор црвено-белих.
Црвена звезда је пласманом у Лигу шампиона обезбедила минималних 17.466.000 евра, што ће додатно утиицати на стабилизацију клуба и обезбедити руководству српског шампиона могућност да додатно инвестира у клуб.
То најављује и генерални директор Звездан Терзић, који је говорио о озбиљним плановима везаним за инфраструктуру.
„Остварили смо велики успех пласманом у Лигу шампиона, дргу заредеом, трећи пут узастопно ушли у групну фазу неког европског такмичења. Кад погледамо који пут смо прошли и где смо били пре пет година, прешли смо незабележен пут у историји спортских колектива. Од клуба који је био пред банкротом и гашењем дошли смо у ситуацију да будемо у друштву великана. Прошли смо 12 од 12 квалификационих рунди у три године. Стартовали смо од првог круга квалифакција и постали први пут тим у историји који је ушао у групну фазу. А онда је Црвена звезда сама рушила своје рекорде и померала границе. Сваке године по четири круга. То су резултати за понос“, поручио је Звездан Терзић.
Колико су европски успеси утицали на финансијску стабилизацију клуба?
„Критиковали су нас неки који не знају шта је бизнис. Тражили су да враћамо дугове од прихода у Лиги шампиона, а ми смо изабрали да водимо избаланисрану политику. Не можемо да враћамо дуг и останемо без тима. Хтели смо да поновимо успех. Као што ћемо и сада поново инвеситрати да и следеће године играмо Лигу шампиона. Поново ћемо избалансирати враћање дугова. Желимо задовољне и срећне играче према којима су испуњене обавезе. Срећни играчи праве резултат. Када сам долазио 2014. рекао сам да знам да радим и да ми не требају паре већ време и стрпљење. Добио сам га и заједно са сарадницима смо показали да знамо да радимо. Црвена звезда је одавно на зеленој грани, годинама више зарађује него што троши, паметно инвестира у спортски сектор, омладински погон, инфраструктуру… Наставићемо тим путем“.
Повећање трошкова доноси и веће приходе, сматра Терзић.
„Црвена звезда расте као клуб и нормално је да расту и апетити. Расту захтеви јавности и циљеви које сами себи постављамо. Све то доприноси и повећању трошкова. Некада нам је било довољно између 10.000.0000 и 12.000.000 евра годишње, сада нам је потребан годишњи буџет од 25.000.000 евра. Људи морају да схвате да са малим буџетом немате шта да тражите на евросцени. Народ ако жели да гледа Европу, ми морамо да инвестирамо. Да доведемо топ играче који коштају. Ових дана ми много кажу како смо уболи са појачањима. Па, лако је убости када се одреши кеса. Изузетно је тешко убости појачање са малим буџетом. Ако одвојиш милион или два, много је лакше довести квалитетног иргача. Из дана у дан, подижемо лествицу улагања и доводимо боље играче. Ово ми је шеста година у Црвеној звезди и сваке године обезбеђујемо буџет од продаје најбољих играча. То је тајна успеха. На тој разлици између продаје и куповине, живи Црвене звезда“.
Само европски резутати могу да привуку публику на трибине.
„Констатовали смо пре неки дан једну велику ствар. У разговору са сарадницима рекао сам да не треба да се љутимо на народ који не долази на суперлигашке утакмице када имамо око 7.000 – 8.000 гледалаца. Не треба да ми преваспитавамо људе већ да ослушкујемо шта треба да урадимо. Људи очигледно не желе Црвену звезду само на домаћој већ и на евросцени. Тако смо и дошли до ситуације да су захтеви и требовања за меч са Јанг Бојсима дошли до 170.000 карата. Да би били на том нивоу, морамо да улажемо стално. Само добар тим прави резултате, а резултати генеришу велике приходе“.
Утисак је да је Терзићева највећа амбиција у убудучности да од Маракане направи модеран стадион који ће бити велики извор прихода за клуб.
„Нема много већих стадиона у Европи од нашег. Он сигурно има недостатака. Али то је стадион, направљен радном акцијон и није плански рађен да испоштује захтеве и стандарде потребе УЕФА и ФИФА 60 година касније. Проблем је даљина свлачионе од терене. Проблем су и конференције за медије. Има ту милион недостатака. Доста сам на ту тему разговарао са предсендиком Вучићем који је ставио до знаја да ће држава инвестирати у Маракану. И Црвена звезда и Партизан ће добити исти износ за реконструкцију стадиона. Није проблем ни да држава обезбеди и 100.000.000 за Маракану. Још размишљамо да ли да стадион градимо од државних пара или од пара одређених иневститора из иностранства. У наредних месеца два ће и то бити одлучено. Наш стадион је превазиђен и ако хоћемо да растемо, треба нам бољи и квалитетнији стадион“.
Потом је направио поређења…
„Имамо пример Ференцвароша где је Лагадер градио стадион који је годишње заузет 250 дана догађајима. Ми имамо 56 утакмица, од којих смо на пола домаћини. Дакле, стадион нам је заузет 28 дана, а 340 дана је празан. Модерна Европа тражи потпуно другачији концепт стадиона и у том правцу размишљамо. Звездин стадион је у рупи, заграђен са све четири стране, без комерцијалних садржаја. Прескупа је ово локација да би само овде био стадион. Још један пример… Копенхаген од рентирања пословног простора на стадиону има годишње 20.000.000 евра. Јанг Бојс годишње од улазница има 20 милиона од чега је 10 милиона од скајбоксова. Постоје у Србији моћне компаније које би закупиле скајбоскове који су скупи. Прошле сезоне смо приходовали 3-4 милиона одл улазница. Са скајбосковима би то било дупло. Морамо да тражимо алтернативне изворе приходе. Не може само да се живи од трансфера. Пет година то радимо, али ће доћи ситуација да имамо играче који су неопходни, а да морамо да их продамо. А ми не желимо да продамо Радоњића, Марина, већ да докупљујемо. Веома брзо ћемо дочи до конкретрних решења“.
Следи одређивање висине пакета улазница за Лигу шампиона.
„Ишли смо овог лета са изузетно ниским ценама и те цене су допринеле оваквој потражњи. Сигурно ће бити скупље за групну фазу. Прошле године нису биле јефтине, али је и тада потражња премашивала капацитете. Биће народ задовољнији, али ће морати и да плати“.
Уговор са Гаспромом истиче наредног лета.
„Уговор је исти као и раније – четири милиона годишње. Потписан је 2015. и истиче следећег лета. Надам се да смо на прави начин представљали компанију као што је Гаспром. Желим да им се захвалим што су били са нама у најтежим тренуцима. Када је њихова помоћ била од непроцењиве важности. Надам се да су и они препознали вредности рекламе коју су добили са Звездом. Убеђен сам да су и они презадовољни“.
Да ли ће бити новог уговора?
„Знаћемо веома брзо. Ми ћемо морати почетком октобра да техничком спонзору Макрону доставимо име спонзора на грудима за следећу сезону. Надам се да ће Газрпом и у наредном периоду бити тај спонзор. Нећемо злоупотребљавати нашу бољу преговарачку позицију него када смо раније потисивали уговор“.
Да ли можеда Звезда на надмаши приход од 60.000.0000 евра из прошле сезоне?
„Тешко се то може надмаштии. Тада смо имали 26 од трансфера, 12 само од Радоњића… Имали 22 од УЕФА, бонусе од 3,6 за четири бода са Ливерпулом и Наполием. Сада очекујемо око 20 милиона од УЕФА и око 5 милоина од улазница. Ако не желимо да продајемо Марина и најбоље иргаче што је била резервна варијанта да нисмо успели да се пласирамо у Европу“.
Ситуација око Агробанке?
„Све што се ради је урађено трансапрентно и у складу са законом. Видим да неки говоре да смо „миљеник државе“. Ми волимо што смо миљеници државе и народа. Али не тражимо ништа што није у складу са законом. Какав третман имају остали дужници, такав има и Црвена звезда. Ни бољи, ни лошији. Агробанци ћемо исплатити много већи износ него што су реални тржишни услови. Када се направи компаративна анализа колико је Звезда исплаћивала осталим банкама које су били повериоци попут Уникредита, Марфина, види се да је исплаћивано између 10 и 12 одсто од главнице. То су тржишни и банкарски услови у свету јер је Црвена звезда спадала у круг дужника са тешком напалативим потраживањима. То је таква процедура“.
О даљем чишћењу дугова…
„Прво што ћемо уардити када дођу паре од УЕФА је да очистимо све обавезе према држави. Имали смо договорен репрограм на 60 рата са 66.000 евра месечно и могли смо да тих два милиона дуга исплаћујемо у наредне две године. А сада ћемо то исплатити све одједном. Поштанској штедионици смо раније исплатили 3.300.000 јер је била 100 одсто у власништву државе. Од тога је 2.500.000 евра била главница и 800.000 камате. Све смо то платили у истом дану. Иако су се дуговања водила као спорна и тешко наплатива потраживања. Желели смо да испоштујемо државну имовину јер не желимо имиџ да како Црвена звезда живи на терету државе и пореских обавезника. Имамо кварталне ревизије независних финансијских стручњака из УЕФА. Кад решимо Пореску и Агробанку, Црвена звезда ће фактички бити без правих дугова. Питање је да ли даље да враћамо дургове који не оптерећеују рад клуба или да тај новац инвестирамо у рад клуба, инфрастуктуру, екипу, омладинску школу…“, поручио је Терзић.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
