Прочитај ми чланакОд 20 тимова, чак 13 у рукама богатих бизнисмена из Америке, Русије, Кине... У Чемпионшипу слична ситуација, од 22 екипе, 13 има власнике из других земаља
ТИТУЛА првака Енглеске отићи ће у Русију, Кину или Сједињене Америчке Државе, а само неким чудом можда ће и остати у – Енглеској. То би могло да се закључи по власничкој структури Премијерлигаша, будући да чак 13 од 20 клубова држе бизнисмени из страних земаља, и то скоро све оне најбоље.
Роман Абрамович Фото: EPA
А Енглези као газде, полако нестају из своје лиге. Част домаћих бране Брајтон, Барнли, Хадерсфилд, Вест Хем, Њукасл, и једини који може да се умеша у шампионску трку – Тотенхем. У „ничијој зони“ је Кристал Палас нашег репрезентативца Луке Миливојевића, будући да је заједничко власништво Енглеза Стива Париша и двојице Американаца, Дејвида Блицера и Џошуе Хариса.
ЧЕМПИОНШИП: ОД АФРИКЕ ДО АМЕРИКЕ
НИ друга лига Енглеске није „побегла“ од страног капитала. У популарном Чемпионшипу, од 22 члана, чак 13 има власнике из других земаља, и то са четири континента (Европа, Северна Америка, Африка и Азија). То су: Астон Вила и Хал (Египат), Бирмингем, Рединг и ВБА (Кина), Блекбурн (Индија), Лидс (Италија), Милвол и Свонси (САД), Нотингем (Грчка), Кипар (Малезија), Шефилд ј. (С. Арабија), Шефилд в. (Тајланд).
Од великана, чак три се финансирају из САД, а то су Арсенал, Ливерпул и Манчестер јунајтед. Званично амерички је и Фулам, где су тренер Славиша Јокановић и центарфор Александар Митровић, пошто је председник Шахид Кан држављанин те земље, мада је пореклом Пакистанац.
САД су прве са четворицом „босова“, док су на деоби друге позиције Русија и Кина, са по два представника. Роман Абрамович (51) је један од најуспешнијих страних председника, с обзиром на то да је у Челсију већ 15 година, и за то време је тим освојио бројне трофеје, између осталих и онај највреднији, пехар намењен победнику Лиге шампиона 2012. Максим Демин, три године млађи Абрамовичев земљак, купио је Борнмут 2011, када још није био у елитном рангу, а популарне „трешњице“ су 2015. избориле премијерлигашки статус, и засад га чувају.
Кинески богаташи засад нису остварили запажене резултате са својим екипама. Вулверхемптон је ове године ушао у највиши ранг, а генерално је стално на клацкалици између две лиге. Ни Саутемптону не цветају руже, прошле сезоне се једва спасао испадања, а почетак 2018/2019. не обећава ружичасту будућност.
Највише се смешка у последње време Шеик Мансур из Уједињених Арапских Емирата, који је са Манчестер ситијем покорио Енглеску 2017/2018, и са великим амбицијама сада напада Европу. Пре две године, тако је срећна била породица Шривадханапрабха из Тајланда, пошто је Лестер направио чудо, веће од њиховог презимена. „Лисице“ су тада први пут у историји освојиле првенство, направиле једно од највећих изненађења у историји светског фудбала.
Велике паре улажу и Малезијац Винсент Тан (Кардиф), Иранац Фархад Мошири (Евертон) и Италијан Ђино Поцо (Вотфорд), и надају се да ће учинити нешто слично као Тајланђани.
СЕЗОНА 2018/2019.
СТРАНЦИ (13)
АРСЕНАЛ – Стен Кронке (САД)
ФУЛАМ – Шахид Кан (САД)
ЛИВЕРПУЛ – Џон Хенри (САД)
М. ЈУНАЈТЕД – Породица Глејзер (САД)
ЧЕЛСИ – Роман Абрамович (Русија)
БОРНМУТ – Mаксим Демин (Русија)
ВУЛВС – Фосун компанија (Кина)
САУТЕМПТОН – Гао Јиженг (Кина)
КАРДИФ – Винсент Тан (Малезија)
ЕВЕРТОН – Фархад Мошири (Иран)
ЛЕСТЕР – Породица Шривадханапрабха (Тајланд)
М. СИТИ – Шеик Мансур (УАЕ)
ВОТФОРД – Ђино Поцо (Италија)
ДОМАЋИ (6)
БРАЈТОН – Тони Блум (В. Британија)
БАРНЛИ – Мајк Гарлик (В. Британија)
ХАДЕРСФИЛД – Дин Хојл (В. Британија)
ВЕСТ ХЕМ – Дејвид Саливан и Дејвид Голд (В. Британија)
ТОТЕНХЕМ – Џо Луис (В. Британија)
ЊУКАСЛ – Мајк Ешли (В. Британија)
КОМБИНОВАНО (1)
К. ПАЛАС – Џошуа Харис, Дејвид Блицер, Стив Периш (САД и В. Британија)
* Клуб, власник, земља.
