Срушио своју Звезду у финалу, баталио фудбал и запослио се у пекари у Београду

0

Ни мање, ни више, тражио је да ради ноћну смену, где је провео многе године, поставши права урбана легенда тог дела Београда

Фудбал неретко напише приче достојне холивудских филмова. Таква је и ова – прича о човеку за ког млађе генерације не знају, а старије га се вероватно сећају по легендарној утакмици на стадону Партизана, тадашњем ЈНА, када је Борац из Бањалуке освојио први и једини домаћи трофеј у великој Југославији.

Била је то 1988. година, звездаши ће заувек памтити онај пенал који је Драган Стојковић Пикси промашио, тачније, покушај „Паненке“ који му је одбранио покојни Слободан Каралић, што је било довољно за титулу Купа тадашње велике државе.

Међутим, није то тема, о томе се већ много писало, али о „осмици“ Борца Божуру Матејићу, не зна се готово ништа. Он је од 1984. до 1990. бранио боје овог клуба, постао његова жива легенда, а на том мечу његово присуство на средини терена донело је значајну превагу Бањалучанима.

Није постигао гол, није га ни директно наместио, али је својим дугим ногама и великим радијусом кретања сјајно затварао прилаз ка свом голу, а отварао га према противничком.

Иако родом из Прокупља, омладински погон је прошао управо у Звезди.

По одласку из Борца прешао је у шпански Кастељон, где се није наиграо, али је успео да заради довољно новца да скући све чланове уже фамилије, а одатле се вратио у Србију, тачније у ФК Земун, у ком је и завршио каријеру 1992. године.

– Почео сам играјући за Црвену звезду, од петлића до првог тима. 1982. сам отишао у Рад, одатле сам се преселио у Бањалуку. Тадашњи тренер Борца Ђорђе Герум ме је довеом инсистирао је да дођем, што сам прихватио и остао до 1990. године. Тај период памтим по освојеном Купу и победи над Звездом у финалу. Највећи успех клуба у историји. Годину дана касније смо ушли у Прву лигу, која је била у рангу италијанске Серије А – рекао је у једном интервјуу за клупски портал бањалучког Борца.

Од тада, па све до средине прве деценије трећег миленијума, губи му се сваки траг, да би одједном међу житељима новобеоградских Блокова, и то оним млађим, почело да се прича да фудбалска легенда старе Југославије ради у једној локалној пекари.

Да ствари буду још интересантније, одабрао је ноћну смену. Када су га локалци упитали зашто се одлучио за живот међу радничком класом, умазан брашном, кечапом и корама за бурек, он је једноставно одговорио:

– Не могу да седим кући и не радим ништа. Досадно ми је – пренели су мештани за Еспресо.рс.

Како смо сазнали, у последњих пар година је одустао од ноћне смене, али ако су наше информације тачне, и даље је запослен у истој пекари, само што сада ради доставу.

До његове изјаве нисмо успели да дођемо, категорички је одбио да разговара за београдске медије (чули смо да жели да прича само за некадашњи СОС канал), али се својевремено оглашавао за клупски сајт бањалучког Борца.

Ту је причао и о малом фудбалу, пошто се за њега тврди да је на петопарцу био чак бољи него на травњаку.

– Играм рекреативно мали фудбал, пар термина месечно са другарима, али то је све што се тиче мог играња овог спорта. Никад се њиме нисам бавио професионално – истакао је Матејић у изјави за клупски сајт.

Ево и његове статистике из професионалне каријере која је трајала десет година.

ФУДБАЛСКА КАРТИЦА БОЖУРА МАТЕЈИЋА

Рођен: 20.12.1963. у Прокупљу.
Позиција у тиму: везни фудбалер.

КАРИЈЕРА:
– 1982/83: Црвена звезда;
– 1983/84: Рад;
– 1984 – 1990: Борац Бањалука;
– 1990/91: Цастеллон (Шпанија);
– 1991/92: Земун.

ПРВОЛИГАШКА СТАТИСТИКА: 33/3.
– 1989/90: 28/3;
– 1991/92: 5/0.

                     ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!