Прочитај ми чланакУ Србији се свакако игра веома лош фудбал, сигурно међу најгорим у Европи. Како је ко на власти, тако један те исти фудбалски клуб година осваја титуле првака Србије. Раније је то био Партизан, а сада је Црвена звезда. Али, ово можемо да заведемо под спортски аспект приче, и то и не би било ништа страшно да се у позадини ове приче не крије криминал.
Не тако давно Александар Вучић је признао да Србија нема снаге да се супротстави навијачким групама. Према извештајима из медија, вође навијача су по дифолту особе које се баве криминогеним делатностима. И то све и није тако непознато. Вуче се ова прича још од почетка деведесетих и Жељка Ражнатовића Аркана, који је најпре био вођа Звездиних навијача „Делија“, а нешто касније и власник Фудбалског клуба Обилић, који је, гле чуда, 1998. године освојио титулу првака државе и играо против славног Бајерна из Минхена у квалификацијама за Лигу шампиона.
А, онда се све то апдејтовало. Поред насиља, када је умело да буде и мртвих, „навијачи“ су се све активније повезивали са криминалним клановима и још више са самом државом. Како су им послови расли, тако су били све недодирљивији за државу. Често су играчи и тренери били ти који су се тресли пред тим и таквим навијачима, делили су лекције, одређивали ко, шта, где и како. Мимо државних органа, тачније полиције, уносили су се недозвољени реквизити на стадион. Свачега је ту било.
Сале Мутави и Веља Невоља
Доласком Српске напредне странке на власт ситуација у такмичењима се нагло променила. Најпре је Црвена звезда морала да постане тим број један и у фудбалу, и у кошарци. Државна предузећа су се нагло преокренула и дотадашњи црно-бели дрес су заменили са црвено-белим. До доласка СНС-а на власт фудбалери Партизана су били прваци Србије шест година узастопно. Последња четири фудбалска првенства осваја Црвена звезда. Још је јаснија ситуација у кошарци.
Сале Мутави показује средњи прст
До драстичних промена је дошло и на трибинама. О томе је више пута говорио најуспешнији тренер КК Партизан и некадашњи селектор репрезентације Србије, те Босне и Херцеговине Душко Вујошевић. Према његовим речима, управо је Вучић инсталирао вође навијача црно-белих из редова Звезде. Један од њих, Александар Станковић, познатији као Сале Мутави, био је истакнути навијач Црвене Звезде, а затим вођа навијача Партизана. Неко је, описујући ову ситуацију, написао да је Сале Мутави рођен као навијач Звезде са севера, а убијен као вође навијача Партизана са југа.
Држава Србија је директно утицала да на место вође навијача Партизана дође управо Сале Мутави, без обзира на то што је већ увелико полиција имала досије о њему. После његове ликвидације, вођа навијача је постао сада већ ухапшени Вељко Беливук, познатији као Веља Невоља. Тек о његовим криминалним активностима постоји записа и записа. Тренутно се држава обрачунава са њим.
Трансфери, махинације, државни спонзори…
Није то учинила када су на Вељу Невољу државу упозоравали новинари независних медија или припадници Министарства унутрашњих послова. Вељи није смела да фали длака са главе, а онда се десило то што се десило. Веља Невоља је представљен као вођа организоване криминалне групе, а био је вођа навијача којег је на трибине довела држава. За њега се исто причало да није оригинални навијач Партизана, већ да је био навијач београдског клуба Рад (повезан са Данилом Вучићем). И да не причамо о томе да је Веља Невоља, са својим момцима са трибина, обезбеђивао инаугурацију Вучића.
Када је реч о навијачима Црвене звезде, доласком СНС-а на власт дешава се легализација њихових послова. Постоји, наиме, фирма која се зове Ултра коп, чији је власник, према писању Инсајдера, вођа навијача Црвене звезде Ултра бојс Марко Вучковић. Та фирма редовно добија послове од јавних предузећа у Србији који су неретко и спонзори црвено-белих. Постоји и фирма Gama solution, иза које стоји припадник навијачке групе Ултрас Драган Васић Гага, која добија послове од Народне банке Србије.
На челу оба клуба налазе се проверени кадрови. Председник Партизана је Милорад Вучелић, а Црвене звезде Звездан Терзић, који је својевремено осумњичен за малверзације око трансфера фудбалера ОФК Београда. Крио се од Закона у Црној Гори код Мила, а онда се, после две и по године скривања, предао српској полицији. Иако је суђење било у току, Терзић је награђен за бекство и од 2014. године на челу ФК Црвена звезда. И даље се чека пресуда за кривична дела…
Ко би се олако одрекао толиког новца?
Када се мало зађе у унутрашњост Србије, ситуација је још гора. Локални моћници, било да се ради о СНС-у, Социјалистичкој партији Србије или неком другом коалиционом партнеру власти, ведре и облаче. Чак и приватне предузетнике, неретко, уцењују не би ли финансирали клубове. На челу Фудбалског савеза Србије је до скора био Славиша Кокеза, неко ко је ту функцију завредио тиме што је штитио Вучића и Томислава Николића на протестима због хапшења Радована Караџића.
Кокеза је сменио са места селектора репрезентације Србије изузетно успешног Славољуба Муслина, који је изборио одлазак Србије на Светско првенство у Русију 2018. године само зато што није хтео да на првенство поведе играче који су му суфлирани из државног врха. То су били играчи које је требало продати после првенства и у чије трансфере је требало да буду умешани и државни функционери. На најважнију светску фудбалску представу Србију је, уместо Муслина, водио Младен Крстајић, који пре тога није тренирао ниједан клуб.
Један од разлога за криминал у фудбалу су трансфери играча у иностранство. Ради се о озбиљним новцима и власт ту не жели да препусти случај никоме другом. Зато се грчевито држи свих тих клубова и не дозвољава приватизацију спортских клубова. Једноставно, партије на власти не желе да изгубе утицај над тим токовима новца, а приде и контролишу узвикивања са трибина која могу да буду иницијалне каписле за промене.
Неће председник сам против себе…
Имајући све ово у виду, Србија ће тешко успети да амортизује бруку о којој се све гласније прича у Европи, а тиче се намештених утакмица. Сваки од тих локалних моћника жели свој клуб да задржи у највишем рангу такмичења. Зато се купују, продају сви они који су вољни да узму паре, укључујући и тренере, играче, делегате, судије… Проблем је што свет то види и сада се о томе прича. А, није у питању ситни криминал. Када би само неко од свих тих продатих фудбалера проговорио, многи моћници српског фудбала би завршили иза решетака. Овако сви ћуте, јер су сви намирени.
И тако ће да буде све док неко једног дана не буде одлучио другачије. Вучић је обећао, али нас је много пута жедне пренео преко воде. Нема разлога да сада буде другачије, јер ако је он држава, а јесте, то би онда био обрачун са самим собом.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 11, 2021
