Прочитај ми чланак

Српска кошаркашица звана храброст

0

Natasa Kovacevic1

(Вечерње новости)

Мађарска спортска јавност пружа несебичну подршку нашој кошаркашици Наташи Ковачевић и повређеним играчицама Ђера.

ДРЖАВА ЋЕ ПОМОЋИ

Министар омладине и спорта Вања Удовичић од почетка је уз младе кошаркашице Наташу Ковачевић и Милицу Ивановић, које су преживеле тешку саобраћајну несрећу у Мађарској.
 – Сада је најважније да Наташа и Милица, и њихове породице, имају свој мир, како би прошли кроз овај веома тежак период.
Држава и Влада су ту да им помогну у свему, омогуће све што буду тражили и што захтева даљи опоравак.
Верујем да ће нам се у томе прикључити сви добри људи.
Сада је, ипак, најважније да имају свој мир, а ми смо ту за све што треба – истиче министар Удовичић.

Спортска јавност у суседној Мађарској пружа несебичну подршку нашој Наташи Ковачевић и другим кошаркашицама КК Уни Ђер, повређеним у тешкој саобраћајној несрећи.

На интензивној нези Одељења за трауматологију болнице у Ђеру, скоро једна до друге леже Наташа Ковачевић, чија је лева нога морала да буде ампутирана до испод колена, и Евелин Тулнер, која је после страшног удеса задобила отворен прелом кичме.

Недалеко од њих лежи и Михаљ К., са преломом карлице, који је изазвао несрећу. Мушкарца на измаку седме деценије живота чува полицијска стража, а како притвор од 72 сата полако истиче суд ће одлучити о његовом даљем боравку.

Из болнице већ данима не излази ни наша Милица Ивановић, која на срећу није тешко повређена, али жели да буде уз Наташу. Ту је и Кристина Ковач, која је повредила вратне пршљенове.

– Имам руке, имам ноге, сада не желим ништа више – са кнедлом у грлу каже Кристина.

– Оно чега се сећам јесте аутобус преврнут на леву страну и пламен. Онда сам се онесвестила и пробудила у болници. Лекари кажу да ћу ускоро бити знатно боље, да ће зарасти, али ме чека три или четири месеца рехабилитације.

Руку подруку, Милица и Кристина отишле су да посете тешко повређене Наташу и Еву. Дирљив сусрет саиграчица и пријатељица пун емоција оставио је без речи све присутне. А нису ни биле потребне. Снажан стисак руке и топли поглед рекли су своје.

– Ми смо врло јаки, знам да је судбина узела нови правац и то морамо прихватити – каже кратко Наташа, која својом снагом као да храбри и себе и друге.

Од постеље наше кошаркашице не одваја се њен отац, видно уморан и измучен, али се труди да буде снажан.

Наташу су посетили Зоран Шупић и фудбалери који играју за мађарски Ђер. Такође подршку је одмах пружио и Ференц Салаи, председник Кошаркашког савеза Мађарске.

– Најважнија ствар коју можемо рећи овим девојкама јесте да смо са њима, да се осећају да је спортски свет иза њих – каже Салаи.

– Учинићемо све да помогнемо Ђеру на почетку лиге, активираће се и спортско осигурање, ако је то сада икаква утеха у овој кошаркашкој драми.