Прочитај ми чланакСкор наше фудбалске репрезентације у мечевима са „селесаом“ катастрофалан је, и довољно је рећи то, да их нисмо победили од 3. јуна 1934. године. А ипак, то не игра никакву улогу у ономе што ће се десити вечерас. Традиција не постоји да би се рушила, него не постоји уопште. Битан је само данашњи дан, 27. јун 2018.
Бразил се за свој меч против Србије у трећем колу групне фазе Мундијала у Русији, првог које се одржава у некој словенској земљи, спрема као и за било који други меч: они очекују рутинску победу која им је неопходна за сигуран пролаз у наредну рунду.
foto: fifa
Србија се за свој меч против Бразила у трећем колу групне фазе Мундијала у Русији, првог које се одржава у некој словенској земљи, спрема као за меч деценије, финале пре финала, „бити ил’ не бити“: ми очекујемо чудо у Москви, на стадиону ФК Спартак, чудо које нам је неопходно за сигуран пролаз у наредну рунду.
Када ћемо се подсетити свих наших међусобних дуела, ако не данас? Кад, ако не сад? Једну ствар ипак треба имати на уму, пре него што наставимо: традиција не постоји да би се рушила, већ не игра никакву улогу у било чему. Шта се дешавало пре осамдесет година, пре шездесет, педесет, тридесет, двадесет, пре четири године, потпуно је ирелевантно: релевантно је само оно што се дешава сада, данас, оно што ће се дешавати вечерас када две екипе буду истрчале на терен стадиона „Откритије Арена“.
Па, да почнемо.
foto: screenshot
Први икада меч између селекција Југославије и Бразила одигран је на стадиону „Гран Парк Сентрал“ у Монтевидеу, дана 14. јула 1930. године, у оквиру првог кола групне фазе Светског првенства које се одржавало у Уругвају. Победили смо 2-1, головима Тирнанића у 21-ом и Бека у 30-ом минуту, док је једини погодак за „селесао“ постигао Прегињо у 62-ом.
Као Краљевина Југославија са „кариокама“ смо још у два наврата одмерили снаге, али никада више у такмичарским мечевима: 10. августа исте 1930. године изгубили смо од њих пријатељску у Рио де Жанеиру резултатом 4-1, да би потом 3. јуна 1934. у Београду победили с нестварних 8-4. Наредни меч играли смо као ФНР Југославија, у оквиру Светског првенства које се 1950. године одржавало у њиховој земљи, када смо у трећем колу групне фазе 1. јула на Маракани изгубили 2-0, головима Адемира у 4-ом и Зизиња у 69-ом минуту.
Четири године касније домаћин Мундијала била је Швајцарска, а ми смо поново били у истој групи, само што сада нисмо поражени. 19. јуна 1954. године у Лозани је било 1-1 после продужетака (те су се године играли продужеци и по групама): повели смо преко Бранка Зебеца у 48-ом минуту, а поравнао је Диди у 69-ом.
ВИДЕО: Бразил 1-1 Југославија, друго коло групне фазе у Швајцарској ’54.
На крају смо били други на табели и отишли смо у четвртфинале, где смо поражени од Западне Немачке која је касније у финалу изненадила и победила Мађарску; други у групи смо били и четири године раније, у групи малтене идентичној овој садашњој, али је тада формат такмичења био такав, да су победници четири групе формирали финалну групу, па смо као други испали.
То је био пети сусрет нас и „кариока“ (као што смо већ много пута рекли, коме се не свиђа што ФИФА и УЕФА све резултате југословенског националног тима приписују Србији, није требало да се отцепљује), и претпоследњи на такмичарском нивоу, до данашњег дана.
Наредна четири одмеравања снага, биле су пријатељске утакмице. Прво смо 26. јуна 1968. године у Београду поражени 2-0, потом смо 17. децембра исте године у Рију играли 3-3, па два дана касније у Бело-Хоризонтеу били поражени 3-2.
ВИДЕО: Бразил 2-2 Југославија, 18. јул 1971. године, опроштајни меч Пелеа од „дреса са најдражим грбом“
Наредна пријатељска била је један од најблиставијих момената југословенске репрезентације, будући да је Пеле изабрао баш нас за свој опроштај од националног дреса. На крцатој Маракани 18. јула 1971. године Бразил и Југославија су играли 2-2; Пеле је изашао на полувремену из игре и није нам дао гол.
Годину дана касније, 2. јула, одиграли смо меч у склопу турнира који се одржавао у част 150. годишњице од бразилског стицања независности: на Купу независности, како се звао, учествовало је 20 екипа из пет континенталних конфедерација које су у периоду од 11. јуна до 9. јула играли на 15 стадиона у 12 различитих градова.
Пехар је освојио домаћин који је у финалу тукао Португалију 1-0, док смо ми тукли Аргентину 4-2 у борби за треће место. Душан Бајевић је био најбољи стрелац тог турнира са 13 голова; чак пет је забио Венецуели у победи од 10-0, по два Парагвају, Перуу и Аргентини, те по један Шкотској и Чехословачкој, али ниједан Бразилу који нас је тукао 3-0.
ВИДЕО: Бразил 0-0 Југославија, отварање Светског првенства 1974.
13. јуна 1974. године Бразил и Југославија су у Франкфурту играли меч на отварању Светског првенства у Западној Немачкој. Био је то меч без голова, што је у то време већ била постала традиција на Мундијалима, која је почела у Енглеској ’66. и која ће потрајати све до Шпаније ’82.
Никада више нисмо играли такмичарски меч против „кариока“, до данас. 26. јуна 1977. смо у Бело-Хоризонтеу одиграли 0-0, потом смо 30. априла 1986. у склопу бразилских припрема за Мундијал у Мексику, у Ресифеу изгубили 4-2 (на полувремену је било 1-1), да бисмо 14. новембра 1989. године одиграли меч без голова у граду Жоао Песоа, престоници бразилске савезне државе Параиба.
30. октобра 1991. године, док нам се земља распадала у парампарчад, играли смо у Варгињи нову пријатељску са „селесаом“, и изгубили 3-1 (било је 2-1 на полувремену). Наша јужноамеричка турнеја крајем 1994. године, наши први мечеви уопште од увођења међународних санкција, донели су нам пријатељске утакмице са Бразилом и Аргентином. Изгубили смо тог 23. децембра у Порто-Алегреу од светскога првака са 2-0 (1-0 на полувремену), док су нас „гаучоси“ добили 1-0 четири дана касније.
ВИДЕО: Бразил 2-0 Југославија, 23. децембар 1994. године, прва међународна утакмица након увођења санкција
23. септембра 1998. године играли смо пријатељску у Сао-Луису, и остали непоражени: резултат од 1-1 са полувремена остао је на снази до самог краја. Четири године касније, 27. марта 2002, у Форталези смо поражени минималним резултатом, а на наредни меч са „кариокама“ смо чекали дуже него икада претходних деценија: чак дванаест година. Тада смо 6. јуна 2014. године, у оквиру бразилских припрема за Мундијал на којем су они били домаћини, одиграли наш последњи сусрет (први као Србија) и изгубили такође минималним резултатом.
Све кад се сабере, наш биланс са Бразилом је катастрофалан: на 19 мечева остварили смо две победе, ремизирали седам пута и забележели 10 пораза. Дали смо 23 гола, а примили 36. Победа, пораз, победа, пораз, реми, пораз, реми, пораз, реми, пораз, реми, реми, пораз, реми, пораз, пораз, реми, пораз, пораз. Тако иде низ наших међусобних дуела. Нисмо их победили од 3. јуна 1934. године.
Међутим, као што рекосмо, највећи број тих мечева је био пријатељског карактера. Ако се погледају такмичарски дуели (не рачунајући онај ревијални Куп независности), потпуно смо поравнати. Одиграли смо четири такве утакмице: једном смо победили ми, једном су победили они, а два пута смо играли нерешено.
