Pročitaj mi članakUlazak Marka Bosanca Bosketa, kontroverznog biznismena koji se istakao skandiranjem Aleksandru Vučiću na mitinzima SNS-a, u Upravni odbor FK Vojvodine samo je potvrdio praksu koja se ustalila u najvećim srpskim sportskim klubovima. U njihovim upravama sede najpoznatiji domaći tajkuni, koji su bliski vlasti i koji zahvaljujući unosnim poslovima od države ostvaruju godišnje zarade koje se mere milionima evra. Sve ovo ne važi za FK Partizan, gde glavne konce u rukama drži Miloš Vazura, kum generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića koji već godinama važi za glavnu sponu vlasti sa podzemljem.
Највећи спортски клубови у Србији деценијама кубуре са новцем, а за учешће на међународним такмичењима неретко им је потребна милионска помоћ од државе. Све то упркос звучним спонзорима које имају на папиру, али и познатим тајкунима који седе у њиховим управама, пише Радар.
То нарочито важи за Фудбалски клуб Црвена звезда, у чијем су руководству Стојан Вујко и Иван Бошњак, двојац из Миленијум тима, који у Љутице Богдана обављају функције председника Скупштине Црвена звезда и потпредседника Управног одбора тог клуба. Вујко је уз то и председник Спортског друштва Звезде.
Из СПС, преко СНС, до Маракане
Пре промене власти Миленијум тим важио је за компанију блиску СПС-у, а њени власници појављивали су се у изборном споту Душана Бајатовића и то у време када су добијали низ послова од ЈП Србијагас. Све је, међутим, променио долазак напредњака на власт. Добили су послове на изградњи Београда на води, коридора, метроа, Националног стадиона, пројекта Експо… Реч је о пројектима чија се вредност мери милијардама евра. Градили су и станове за безбедњаке, постали власници угледног Института „Јарослав Черни“. Претходно су купили бању, а онда од државе добили бесповратну помоћ, а потом купили још један симбол Београда – хотел Југославију.
Компанија Жељка Митровића и Николе Петровића склоњена с тржишта, у игру експресно улетео нови СНС бизнисмен
Власници су или сувласници најмање 20 фирми, а судећи према финансијском извештају у последње две године њихове компаније су оствариле чисту добит од око 20 милиона евра.
Приврженост напредњацима доказује бар један од њих доласком на скупове СНС-а. Бошњак је био у првим редовима на конвенцији напредњака, која је одржана у децембру 2021. У августу исте године појавиле су се фотографије на којима се види како се у друштву породице Вучић, Александра и Данила, весели под шатром на једној прослави. Бошњак је био присутан и на прошлогодишњој прослави Видовдана у организацији СНС, а у просторијама напредњака делио је пакетиће пензионерима са логоом те партије.
Послови млађег Вујка
Њима уз раме у Звезди је и брат Стојана Вујка – Милан, који развија сопствени бизнис. У његовом власништву је фирма Еуро браво, која се нашла на списку компанија које су добиле кредит од државног Фонда за развој. У последње две године остварила је чисту добит од око 1,7 милиона евра. Млађи Вујко сувласник је још најмање две фирме. Заједно са Костадином Терзићем, сином генералног директора Црвене звезде Звездана Терзића, и Слободаном Говедарицом, који је близак хулиганској групи Ултра боyс, поседује удео у предузећу Сењак гyм анд спа. Вујко је и власник хотела Ле Петит Пиаф који се налази у Скадарлији. Такође, он је члан Управног одбора Одбојкашког клуба Црвена звезда, а оснивач је и Фондације „Чувајмо православље“.
Иако у својим редовима има бизнисмене чије су зараде енормне, Звезда је помоћ тражила „са стране“. Тако је прошле године узела позајмицу од 2,6 милиона евра од фирме Готер цонструцтион, чији је сувласник Костадин Терзић. Парадокс је међутим што је Терзићев син у управи супарничког клуба – ОФК Београд, који грца у милионским дуговима и који је у непрекидној блокади још од 2019. године.
Наследник Жељко Дрчелић
И Кошаркашки клуб Црвена звезда у својој управи има звучна имена, бар кад је реч о бизнису. Тако је председник Управног одбора Жељко Дрчелић, власник компаније WД Цонцорд Wест, који уз њу поседује још најмање 10 фирми.
Индиректно има удео у предузећу Врење које је недавно купило комплекс Старе шећеране, упркос праву пречег власништва које је имала држава и плану да на тај део града буде проширен Београд на води. У оквиру тог комплекса, који је плаћен свега 5,9 милиона евра, налази се 18 објеката на земљишту површине од укупно 11 хектара.
Ипак, главна Дрчелићева фирма је Цонцорд Wест. У њој има удео од 75 одсто, а бави се изградњом стамбених и нестамбених зграда и добија уносне послове од државе. Била је ангажована на бројним великим пројектима. У прошлој години ова фирма је потписала уговоре са низом државних институција у укупној вредности од скоро 12 милиона евра. Највреднији су закључени са Министарством за јавна улагања (470 милиона динара), Електропривредом Србије (300 милиона динара), Дирекцијом за грађевинско земљиште (191 милиона динара) и Републичком дирекцијом за робне резерве (162 милиона динара). Само ова Дрчелићева компанија имала је у последње две године чисту зараду од око 4,7 милиона евра.
Дрчелић има удео од 50 одсто и у фирми Греен Ресиденце, која зида „апарт“ хотел на Копаонику, а градњом се бави и компанија Саниwест, у којој је такође сувласник. Занимљиво је и да је ушао у партнерство и са Остојом Мијаиловићем, председником „вечитог ривала“ – КК Партизан, који је и члан Главног одбора СНС, и то преко његове фирме Облиqуатум. Они са још једним партнером на Бежанијској коси граде луксузни комплекс.
Судећи по најави Небојше Човића, управо би Дрчелић у Звезди могао да се попне за степеницу више и замени га на месту председника клуба.
Од лимарског сервиса до бизнис царства
Јаку управу има и Кошаркашки клуб Партизан, чији буџет готово да може да се мери са буџетима највећих европских тимова. Клуб предводи Остоја Мијаиловић, бизнисмен и члан Главног одбора Српске напредне странке.
У бизнис је ушао тако што је почетком 2000-их отворио сервис који се бави ауто-лимарским радовима, а данас има бизнис царство са најмање 25 фирми, од којих бар осам послује са државом.
Јавности најпознатија је компанија Бритисх Моторс. Управо од ње је београдско јавно предузеће Паркинг сервис купило специјално опремљена возила марке Ранге Ровер, познато као „око соколово“. Набавка ових џипова била је проблематична и због тога што се, према конкурсној документацији, недвосмислено могло закључити да је услове на том тендеру могла да испуни једино фирма која је у власништву Мијаиловића.
Од исте Мијаиловићеве компаније Државна лутрија Србије је у више наврата набавила низ путничких возила у вредности од око 600.000 евра и то за потребе игара на срећу. Та фирма склапала је уговоре и са Електромрежом Србије, али и са Паркинг сервисом у Нишу.
Ипак, највише уговора са јавним предузећима, домовима здравља, школама и градовима чини се има Глобос осигурање, још једна фирма у којој удео има Остоја Мијаиловић. Судећи према подацима објављеним на Порталу јавних набавки, њој је за нешто више од годину дана додељено чак 170 уговора.
Председник Партизана је иначе функционер СНС-а, али то није једина странка чији је био члан. Као представник Нове Србије био је до новембра 2015. члан Градског већа у Чачку, задужен за област рада малих и средњих предузећа. У новембру 2015. напустио је Нову Србију, иступио из Градског већа и прешао у СНС, уз објашњење да у ту странку жели да „донесе нову енергију“. Био је посланик СНС-а, а председник КК Партизан постаје у септембру 2017.
Медијски тајкун
У Управном одбора Партизана је и Срђан Миловановић, власник компаније Коперникус сyстемс, која је са својим ћеркама фирмама у последње две године остварила добит од око 5,7 милиона евра. Миловановић је власник најмање 14 предузећа, међу којима су и телевизије са националном фреквенцијом Прва и Б92, али и Радио Плеј. Његова фирма Коперникус Тоwер купила је земљиште на Новом Београду, на којем се налазио бувљак, а у плану је да ту зида пословну кулу.
Ипак, у жижу јавности доспео је продајом кабловског оператора Коперникус и то Телекому за чак 195 милиона евра. Спекулисало се да иза ове продаје заправо стоји намера државе да Миловановић купи Прву и Б92, јер су те две телевизије и сајт плаћени око 180 милиона евра. Он је међутим тада изјавио да није желео да изађе из посла са кабловским оператером, али да је био принуђен, јер је већински власник Коперникуса – енглеско-пољски инвестициони фонд Абрис одлучио да прода свој удео. Њихова одлука да продају свој део, како је тврдио, обавезивала је и њега.
О Срђану Миловановићу писало се и у марту 2017, када је јавност сазнала да је на власника ТВ Хепи Предрага Ранковића Пецонија пуцано у хотелу Праг у Београду, који се налази у власништву Миловановића. Он је наводно седео за столом када је Пецони упуцан.
Његов бизнис процветао је у време власти СНС, а није познато да ли и сам има чланску карту. Ипак, његов рођени брат Звездан је функционер напредњака – био је повереник те партије за Ниш, а 2021. изабран је за члана председништва.
А у ФК Партизан Милош Вазура
Са друге стране, у управи Фудбалског клуба нема познатих бизнисмена. Главну реч у клубу има генерални директор Милош Вазура, који је хапшен због поседовања нелегалног оружја, а био је на и информативном разговору у склопу истраге против клана Вељка Беливука. Против њега је поднето више кривичних пријава. Осим због ношења пиштоља без дозволе, на мети истражних органа нашао се и када је заједно са директором Бициклистичког клуба Партизан оптужен за злоупотребу службеног положаја. Теретио се да је Бициклистичком клубу помогао да задржи 2,4 милиона динара које је овај клуб требало да врати Граду Београду, а у вези са изнајмљивањем спортског центра Телеоптик. Обе кривичне пријаве су одбачене јер је у оба случаја примењен опортунитет. Наиме, он је постигао договор са тужилаштвом да у хуманитарне сврхе уплати укупно 650.000 динара и тако су ови случајеви окончани.
Међутим, остала је још једна кривична пријава за злоупотребу службеног положаја и несавестан рад у служби, коју је поднело приватно лице. Како је објавио портал Нова.рс, Вазура и још две особе су се сумњичиле да су оштетиле Партизан, буџет државе Србије (на име пореза) и Фудбалски савез Србије (проценти од трансфера) за износ од 1,8 милиона евра, у случају трансфера Александра Шћекића који је без обештећења напустио клуб.
Шира јавност је за Вазуру сазнала 2016. године, кад је испред стадиона нападнуто његово обезбеђење. Тада је група навијача Партизана предвођена сада покојним Александром Станковићем, познатијим као Сале Мутави, и Вељком Беливуком испред стадиона физички напала Вазуру и његове људе. Један од телохранитеља је задобио теже повреде у том нападу. Вазура је после тога изјављивао да не зна ко га је напао, да није видео нападаче и да се не сећа свега.
Вазура је иначе кум Новака Недића, генералног секретара Владе Србије и функционера СНС, који је довођен у везу са српским подземљем. Наводно је на препоруку Недићевог оца дошао у Партизан. Медији су писали да је пре уласка у свет фудбала био саветник и помоћник министра правде.
Збиљић, Боске и државни тајкун
Звучна бизнис имена нису заобишла ни Фудбалски клуб Војводина. Председник тог клуба је Драгољуб Збиљић, најпознатији по компанији Енерготехника – Јужна Бачка, која се бави изградњом и одржавањем енергетских објеката. Јавности је постао познат као јемац за кредит који је тада опозициона Српска напредна странке узела код Универзал банке за потребе изборне кампање 2012. године. Он је изјавио да нема чланску карту владајућег СНС-а, али да је „искрени поштовалац онога што ради Александар Вучић“.
Матично предузеће Манекс основао је 2004, али његова пословна империја почиње да се увећава од 2013, када је купио најпре мањински пакет Енерготехнике – Јужна Бачка, а три године касније Манекс је постао једини власник капитала у овом предузећу. Данас са уделом од 66 одсто власништво дели са мађарском фирмом МВМ Енергетика.
Јужна Бачка практично је преко ноћи постала једна од највећих на тржишту Србије у енергетском сектору. Њихов успон почео је са доласком СНС на власт, а један од већих послова које је под спорним околностима Збиљићева фирма добила је било испумпавање воде из басена Колубара после поплава. Недавно је, са 38 подизвођача, добила посао у оквиру пројекта градње Националног стадиона у Сурчину у вредности од око 152 милиона евра. Званични подаци показују да је само у последње две године остварила профит од близу 16 милиона евра.
Осим Јужне Бачке Збиљић има још бар седам фирми које се баве различитим делатностима – од трговине, преко изградње енергетских објеката, до кабловских комуникација и консултантских активности.
Недавно је изабран за председника Заједнице клубова Суперлиге и Прве лиге Србије.
Државни тајкун
Део менаџмента ФК Војводина је и државни бизнисмен Душан Бајатовић, који у том клубу обавља функцију генералног директора. Он је и генерални директор Србијагаса, али и компаније Соутх Стреам Србија и Гастранса, а члан је и Надзорног одбора Југоросгаза. Такође, Бајатовић је и председник надзорних одбора СОГАЗ-а и Подземног складишта гаса Банатски Двор. Захваљујући свим тим функцијама које му је омогућила држава, има месечна примања од око 35.0000 евра.
Иако је Србијагас државно предузеће, Бајатовић је одлучио да баш оно финансира реконструкцију стадиона ФК Војводина, која је почела у јуну ове године. Реч је о најзадуженијем државном предузећу, чији је дуг крајем прошле године износио више од 1,1 милијарду евра.
Из свега овога лако се може извући закључак да су бизнисмени чије фирме добијају највише послова од државе добили функције и намештења у спортским клубовима. Несумњиво је и да су њихова богатства драстично увећана за време власти СНС. Оно што се међутим не види је њихов допринос функционисању спортских клубова у мери у којој зарађују на пословима са државом. Да је њихов допринос мали или макар недовољан јасно је ако се у има у виду чињеница да чак и највећи српски клубови не могу да преживе без помоћи државе. А о коликој помоћи је реч, показују подаци које је изнео министар финансија Синиша Мали – само су фудбалски и кошаркашки клубови Звезда и Партизан за мање од 10 година из државне касе добили близу 100 милиона евра.
