Прочитај ми чланакАргентина је противник у четвртфиналу, ако дође до полуфинала тамо ће вероватно противник бити САД, осим ако не буде изненађења.
Од велике еуфорије и задовољства до приличне забринутости и приземљења. Тим путем су прошли српски кошаркаши и наша јавност за само 40 минута игре против Шпаније, пре и после утакмице. Црвена фурија нам је показала недостатке у игри, све мане, поново се видело колико нам не леже и зато је тим Серђа Скариола славио са 81:69. Знају како са нама, а нашим играчима много тога није полазило за руком. Имали смо шансу да се вратимо у последњој деоници, преполовили смо предност Фурије од 21 поена разлике, али нисмо успели.
То значи да Србија морати тежим путем. Као другопласирани из ове групе у четвртфиналу идемо на Аргентину, а у полуфиналу ће вероватно противник бити Сједињене Америчке Државе, осим ако не буде изненађења у међувремену.
Ушли су нам Шпанци у главу, није ишло ништа од руке, а потом је и Никола Јокић искључен у трећој четвртини при двоцифреној предности Фурије. Одиграли су фантастичну одбрану, имали су више енергије, били прецизнији и на крају су добили овај меч. Иако су наши опет имали шансу да се врате и добију, али после лоших потеза, игре и промашаја Гудурића, Бјелице и Мицића… То је било само у домену теорије.
Када је Александар Ђорђевић преузео репрезентацију највећа жеља му је била да добијемо Шпанију. То се још није догодило. Али, можда не би било лоше да се опет састанемо у финалу па да онда то буде оно право. Али, да би Плави стигли до тамо, морају много боље од данашње партије.
Много боље. Драстично боље.
Србија је меч отворила тројком Бирчевића, али и не тако добром дефанзивном где је Ориола побегао у два наврата, а на то је и Ђорђевић инсистирао пред само почетак дуела. Морали су Плави боље да бране у одбрани, али и боље да граде кош.
Очекивано је било да Плави имају предност испод коша и зато је наш тим паметно кренуо у меч и почео да „качи“ личне грешке високим играчима Фурије. Продадио је и Богдан, кренули су поени у транзицији после добре дефанзиве и Србија је преузела вођство. Важно – да се одмах стави до знања ко му стоји прекопута. После 10 минута игре Орлови су водили са седам разлике.
Било је очигледно да се доста ослањамо у нападу на Богдана, па се чекало да и остали прораде, посебно Бјелица, Гудурић, Мицић, Марјановић…
Јокић је доста учествовао у игри па онда нестао, Шпанци почели да погађају тројке, да играју и они бољу одбрану, поставили су зону и са њом мучили наш састав и брзо су стигли у егал. Потом и повели. Све захваљујући одличном дефанзивом где су нас „закључали“ потпуно као ниједна екипа до сада на првенству.
Велика еуфорија и огромна очекивања пред овај дуел већ на полувремену су се претворили у забринутост и неколико знакова питања. Као да су Шпанци скинули боцу с кисеоником нашима са леђа. Гушили су се у другој четвртини, никако им није успевало да прораде, разлог – премало расположених играча. Притисак или нешто друго, сада више није ни важно.
Шпанци су добро гађали за три поена, одлично чували Богдана, Рубио је везао две тројке, а Богдановић је био више него расположен да се побије са Фуријом (14 поена), све то довољно за 37:45 за Шпанију после 20 минута. Превише поена примљених у другој четвртини – 32. Србија је гађала за три поена 2/11, Шпанци 7/17 у тим моментима. Није било протока лопте у нападу, руке су се „скратиле“, Шпанци су на паркету деловали „напаљеније“ и храбрије и све је то у другом полувремену морало да се промени.
Али, није се много променило. Зато Шпанци славе.
Нудили су се игачи Фурије, имали лоше периоде у игри, али када год би наши пробали да се приближе уследио би нови промашај или грешка, а на другој страни су и Шпанци имали среће и искуства, па све то заједно доноси чињеницу да ћемо морати мало тежим путем у наставку шампионата.
Ако је нека утакмица морала да се изгуби, онда је то ова. Али, више нема места за нове грешке.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
