Прочитај ми чланак

РАСУЛО Крај гротеске продаваца магле из ФСС!

0

Александар Коларов није хтео да игра против Шкотске, Душан Тадић је напустио селекцију пред дуел са Русијом, наводно због повреде тетиве. Слом репрезентације Србије је одраз свих прећутаних проблема закотрљаних оног момента кад је селектор Славољуб Муслин одвео "орлове" на Мундијал у Русији 2018. године и за то био награђен отказом, а суштински насталих кад је Славиша Кокеза сео у фотељу првог човека Савеза 2016. године.

Кокеза води Савез као приватну фирму, једнострано, као неки олигарх, незнањем и сујетом елиминише сваког ко му се супротставио. Прво је елиминисао селектора Славољуба Муслина, па капитена Бранислава Ивановића, па су прецртани Душко Тошић, Лука Миливојевић, Мијат Гаћиновић (ова двојица су се вратила)… Скоро све мундијалске скандале, нажалост, покрила је трагична смрт Горана Буњевчевића, спортског директора и ваљда јединог који је смео да мисли другачије од Кокезе и да му то саопшти. Додуше, пажљиво, као пријатељу.

Ћутали су после скандала у Русији Александар Коларов и Душан Тадић, капитени и носиоци траке. Нису стали иза саиграча, остали су „Швајцарска“, подржали су акције Савеза зарад неких личних интереса и пословних аранжмана, били искоришћени у у политичке сврхе а да то нису приметили и на крају су доживели издају. Уз лажни осмех од тог истог Славише Кокезе и људи из Савеза који су им радили иза леђа, поготово око премија. Кад имате много новца, када га сами поштено зарадите, онда вам је сваки евро значајнији, а гадно реагујете кад се осећате превареним.

Маске су пале кад се сазнало како ће се делити премије за пласман на ЕУРО. Коларов је од поклича „Гранде президенте“ реченом уз загрљај Кокези после победе над Норвешком дошао до тога да се само месец дана касније грдно исвађа са свима и каже да не може да игра јер га мишић боли. Бесан је био и Тадић, али је изашао на терен, одиграо 180 минута а боље да није јер га нигде није било ни против Шкота, ни против Мађара. Уместо на конференцију, Тадић је данас у Амстердаму, да лечи наводно тетиву, а пре свега душу.

Лажни осмеси, кланови и наравно увек нефудбалски фактор као што су углавном премије хаварисали су некад југословенски, а сада спрски репрезентативни фудбал. Где има новца, а ФС Србије је каса коју 80 одсто пуни УЕФА сваке године, ту увек постоји гужва ко ће више да завуче руку у џак. И увек су негде главни произвођачи успеха, струка и фудбалери на крају реда, устројени по неким правилницима, док је бирократија прва на благајни. Са својим правилима „испод жита“.

Многи ће оптужити Коларова и Тадића да су издали Србију, а једино у шта не треба сумњати је њихов патриотизам и однос према земљи и народу. Никога не треба осуђивати што жели да игра за своју земљу па макар и под овом влашћу, али за све постоје мера и граница толеранције. Њих двојица су је прешли, упали су невешто у замку и одустали. Треба чуди и њихову страну приче па сабрати два и два. Закон „омерте“, незамерања је синоним за Србију, још нисмо чули ни реч од Славољуба Муслина и Бранислава Ивановића…

Надамо се да ће се са утакмицом против Русије завршити тужна прича „Лажни осмеси Русија 2018“, да се заврши гротеска продаваца магле са Теразија 35. Надамо се да ће Кокеза са сарадницима одмах абдицирати и отићи да гради Национални стадион, а фудбал оставити неким другим, стручним људима који ће прво морати да извуку мач краља Артура из камена, а затим да добију битку по битку са акумулираним проблемима за повратак свему оно што овај спорт представља.

И репрезентацију чека чистка, реновирање, надамо се са селектором који ће имати аутономију и подршку у раду. У сваком случају, време је за „златне орлиће“. Постали су „орлови“.