Прочитај ми чланакДругим речима, каква је веза Александра Вучића и Мухемада Сарима Актара?
Вратићемо се на 2019. годину и за већину Срба непознато такмичење у оквиру ког је одржан меч између Аустралије и Пакистана – Светско првенство у крикету.
За неупућене, тог 12. јуна одигран је дуел правих титана, када је овај спорт у питању. Почетак датира још од 1956. године, када је у Карачију Пакистан добио први меч ова два тима, након чега је забележио још 14 победа, Аустралија 33, док је 18 мечева окончано без победника.
Ривалитет од укупно 66 мечева на међународном нивоу је озбиљно наслеђе у било ком спорту, а ако се на то дода још и тежина такмичења, те чињеница да у том тренутку нешто слабији Пакистанци играју сјајно и могу да на плећа баце вероватно најјачу екипу у историји овог спорта – и то у омраженој Енглеској – па куд бољи „штимунг“ за апсолутно наелектрисану атмосферу?
Аустралија је водила 237:3 (уобичајен резултат за овај спорт – правила су поприлично компликована), након што је тим Пакистана нанизао неколико крајње болних грешака, и то од стране једног од најбољих играча овог тима, Алија Азара. Када је други пут испустио лопту, чиме је омогућио „кенгурима“ да наставе са гомилањем бодова, камера је зумирала трибине и забележила сцену која је обишла читав свет.
Знате оно кад гледате у нешто и размишљате „Ви мора да ме зезате?“ Е, такву фацу направио је човек споменут на почетку текста.
⏪12th June 2019, @cricketworldcup
Possibly the greatest #OnThisDay ever? 😂pic.twitter.com/PiJ2PpPm03
— ICC (@ICC) June 12, 2021
Не Вучић – мада не сумњам да је тренутак дана када ће покушати себе да представи као врсног стручњака за крикет – већ Сарим.
У неверици због онога што се дешава на терену, овај навијач репрезентације Пакистана укрстио је руке на боковима и захваљујући својој комплетној пози постао један од хероја светске мим сцене.
Пакистан тада није успео да дође до победе (307:266 за Аустралију), али се тога више нико и не сећа. Оно, међутим, чега се сећа буквално читав свет је Мухамедова поза, која му је, веровали или не, чак донела и место у Научном музеју у Карачију.
Прикажи ову објаву у апликацији InstagramПрикажи ову објаву у апликацији Instagram
F4; border-left: 8px solid transparent; transform: translateY(-4px) translateX(8px);“>
Тако је његова поза постала универзални симбол који готово боље од саме реченице говори – „да ли ме зезате?“
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
А онда је дошао 15. март 2025. године. И присутни су током протеста „15. за 15“ могли да виде хиљаде невероватних транспарената, застава… Толико да је чак и међународна заједница љубитеља Господара прстенова делила бројне слике застава Гондора, Рохана, Теоденовог „Со ит бегинс“…
А своје место под „сунцем“ када су поруке инспирисане модерном поп културом нашао је и горе споменути Мухамед.
Додуше, у нешто измењеном „облику“.
Наиме, све је исто на слици – само Мухамедове главе нема.
Уместо његовог лица, са транспарента нас гледа Вучићев забринут лик.
А како и не би?
На улицама Београда у том тренутку се нашло готово извесно пар стотина хиљада људи. Месец дана касније, скуп организован од стране властодржаца није успео да окупи ни делимично приближан број, после ког нема дилеме да је Вучић, бар на тренутак, подсетио на овог (славног) навијача репрезентације Пакистана.
„Био је то веома разочаравајућ тренутак, али није моја природа да вређам и користим ружне речи, па сам због тога направио такву позу“, рекао је Актар у интервјуу порталу „ВИЦЕ“ мало пошто је његова поза обишла свет.
Какву позу је Вучић заузео после фијаска 12. априла – није познато.
