Прочитај ми чланак

Предност Србије коју нико нема – они спремају замку за Бразилце

0

Србија ће напасти Бразил, а Пикси сигурно зна и на који начин

Дерби Србије и Бразила игра се у четвртак од 20 сати, а ништа мање од правог фудбалског спектакла се не очекује у Катару.

Србија се неће бранити, напашће, одиграће храбро – бар ако је веровати речима Драгана Стојковића Пиксија, који од доласка на клубу националног тима и те како улива наду и поверење у боље дане за српски фудбал.

Тешко је рећи који су домети „орлова“ на овом Мундијалу, али оно што је сигурно је да имамо игру и атмосферу за нокаут фазу. Остаје да се све добро пренесе и на терен, а Србија има адуте, којима остале репрезентације не могу да се похвале.

Наиме, Србија у свом саставу има чак седам левоногих фудбалера, који и те како могу да направе проблема противничким одбранама. Познато је да је левоноге фудбалере некад теже бранити и постављати им се у одбрани, а често имају и специфичан стил дриблања. Многи голмани такође имају потешкоће да се припреме за њихове шутеве, те ће Алисон или Едерсон из Бразила морати и о томе да размишљају.

Највећа предност по дефанзивну линију Бразила биће Душан Влаховић, који је већ неко време у тренажном процесу, те је повреда за њега прошлост. Влаховић је постигао гол и против Бахреина у припремном дуелу, а имао је и две асистенције и то само за 45 минута.

Влаховић је био у доброј форми и у дресу Јувентуса пре повреде, па многи навијачи Србије највише полажу наде у њега и Александра Митровића, који су показали да се одлично капирају на терену, нису себично, те не завиде један другом на успесима.

Од левоногих фудбалера у нападачкој линији издваја се и Душан Тадић, који је познат као плејмејкер наше репрезентације. Капитен Србије изводи готово све прекиде, а проблема са самопоуздањем уопште нема. Против Бахреина је постигао два гола, од којих је један био из слободног ударца, што довољно говори колико моћну леву ногу има.

Када смо већ код њега, ваља се присетити и момента када се намештао на леву ногу против Португала, а након његове асистенције уследио је небески скок Александра Митровића и гол који нас је одвео на Мундијал.

Онај који је још увек несигуран за меч са Бразилом, а спада у групу „неугодних левоногих“ је Филип Костић. Крилни играч већ годинама делује по левој страни, а главни посао су му продори и прецизни центаршутеви, који Србији и те како доноси успех.

Костић је претходних дана имао проблема са повредом, али је у среду тренирао, те остаје питање само да ли ће почети утакмицу или ће га Пикси сачувати за друго полувреме и потенцијалну јурњаву са Бразилцима.

 
 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели nova.rs sport (@nova.rs_sport)

По другом боку у претходним утакмицама Пикси се одлучивао за Андрију Живковића, који је један од најбољих асистената у овом саставу Србије. Живковић је више оријентисан офанзивно него дефанзивно, а на мечу против Шведске у Лиги нација имао је асистенцију. Његови центаршутеви левом ногоом такође праве много проблема противничким одбрана, а често се не либи да потегне и са дистанце.

Србија и у одбрани има двојицу играча који се више служе левом него десном ногом. Један од њих је Страхиња Павловић, који има тек 21 годину, али и загарантовано место у Пиксијевом тиму. Павловића многи виде као наследника Немање Видића, одличан је и у игри главом, а нема проблем да понекад изнесе лопту и до средине терена, те упосли крилне играче добрим пасом.

Ту је и Срђан Бабић, дефанзивац Алмерије, који је недавно у Лиги нација дебитовао за Србију, али је својом сигурношћу и квалитетом осигурао себи место у саставу за Мундијал. Тешко је за очекивати да ће Бабић бити у стартној постави за Бразил, али би могао да буде решење у одбрани уколико Бразил буде све карте положио у напад.

Седми левоноги играч у овом саставу Србије је Филип Младеновић, који не игра често, али када је на терену посао одради „баш мушки“. Младеновић је одиграо 22 утакмице за репрезентацију, а на последњој је против Бахреина имао асистенцију, управо након центаршута са леве стране. Пикси преферира формације 3-4-3 или 3-4-2-1, а пошто је Младеновић „прави“ леви бек, за њега углавном има простора са клупе.

Младеновићева специјалност су управо центаршутеви, а биће добра опција по левој страни уколико буде морао да се чува резултат, сачува лопта или покрене нешто спорији напад.

Левоноги играчи нису једини параметар по којима се „орлови“ издвајају. Ту је и висина. Србија је највиша екипа на турниру са просечно 187,2 центиметра, где предњачи Вања Милинковић-Савић са 202 центиметра. Следе Никола Миленковић (195), а Марко Дмитровић има 194. Највиши играч је Андриес Ноперт из Холандије, пошто голман има 203, док је највиши играч Хари Сутар из Аустралије (198). Следе Данска (186,1), Француска (185), Немачка (184,7), Хрватска (184,5), Сенегал (184,4), Холандија (184), Пољска (184)…

Бразил можда има страшан напад, моћне појединце, али у одбрани није превише доминантна. Србија има како да нападне, а тактичке замисли и минијатуре остављамо Пиксију. Он ипак зна боље.