Pročitaj mi članak

PASPALJ: Dok gledamo ko je na vlasti ništa od sporta

0

Legenda igre pod obručima Žarko Pasapalj je u razgovoru za ruski Sputnjik govorio o svom zdravlju i oporavku od moždanog udara, odnosu sa Divcem, Partizanu, i izgubljenim Olimpijskim igrama 1992.

„Здавље је добро, све је у реду. Не бих могао да кажем да је тако било пре месец, месец и по дана. Било је то непријатно искуство и чини ми се да је сад значајно боље, судец́и по мом говору који није био ни приближно овако добар. Не кажем да је сад најбољи на свету, али дефинитивно је много бољи. Битно је да се све завршило и рекао бих да је то била срец́а у несрец́и. Такве ствари дешавају се случајно, а притом сам забринуо много драгих људи који се увек нађу ту крај тебе“, рекао је Паспаљ.

ФОТО: ОК Србије

Паспаљ је мождани удар доживео током боравка у Америци и медије су пунили наслови како су му највећу помоћ пружили Владе Дивац и Грег Попович. Паспаљ није желео много да коментарише, али је потврдио да су његови пријатељи били ту за њега.

„Не знам конкретно шта су медији пренели. Био сам код Дивца 10-12 дана, па сам наставио путовање и отишао код другог драгог пријатеља и све је било супер. Десило се што се десило и кад бих извлачио закључак после свега тога, могао бих да кажем да је путовање било феноменално, али, нажалост, у невреме.“

Владе Дивац неће по лепом памтити одлазак из Олимпијског комитета, као ни ствари са којима се суочавао током свог мандата, а за Паспаља то није изненађење. Само би, како каже, требало да народ поштује човека који је својој земљи толико тога дао и да запамти да је земљу напустио огорчен. Он сам није остао у кошарци.

„Ја сам изабрао други пут. Кад сам завршио каријеру, нисам наставио да се бавим кошарком и нисам покушавао да се уклопим у неке ствари које ме не интересују. И даље мислим да спортисти треба да се баве спортом, а не неким другим стварима. Код нас је све наопачке. Одлучио сам да останем по страни и тако функционишем. Мене, као и свакога ко има два грама мозга, погађају неке ствари које се никако не могу прихватити као логичне, али шта да се ради? Овај живот, по мом искуству, много је кратак и заслужује да се проживи на најбољи могуц́и начин. Због свега тога, нисам се бавио ничим што би ме на тај начин погађало, а самим тим нисам стекао неке посебне непријатеље“, рекао је Паспаљ.

Оно што за Паспаља никада неће бити питање, него констатација јесте да је генерација кошараша некадашње Југославије на Олимпијским играма у Барселони могла да победи Дрим тим.

„Оно што смо ми изгубили јесу три или четири године континуитета, изгубили смо једну генерацију која је дефинитивно била најбоља у Европи. Још 1989. почели смо да играмо у НБА и вероватно би кроз неколико година играли равноправно против њих. Међутим, тужно је кад помислиш да су ти одузели оно што си заслужио. Мислим да смо претрпели озбиљну неправду, али смо у неком другом периоду то компензовали и постали хероји нације“, каже капитен репрезентације из 1995. године.

Играо је Паспаљ у, по многима, најбољој генерацији Партизана па се за Спутњик осврнуо и на тешко стање у црно – белом табору.

„Тешко је рец́и да ли је то била добра селекција или начин на који су ти људи водили клуб, не знам. Необјашњиво је. Тако је могла да уради и Звезда, али није. Данас се прича се о лошој атмосфери и силним дуговима, да ли је то тачно или не, не желим у то да улазим. Вец́ годинама говорим да на пољу спорта нисмо ништа урадили и то нам се врац́а као бумеранг, што се посебно види у случају Партизана и свега што га прати. Можда би другачије било да је неко други на власти, можда би Партизану било боље, а Звезди лошије, али ако ми треба да гледамо ко је на власти и ко кога више воли, онда ништа од спорта. Могуц́ност једног тима данас директно зависи од новца. Ништа није урађено да тимови продишу, да им се да могуц́ност другачијег функционисања. И врапци на грани знају шта треба да се ради, али очито не постоји ни жеља да се нешто промени. Све док се то не промени, ту хлеба бити нец́е“, закључио је Паспаљ.