Тешка времена долазе за ЈСД Партизан! Према одлуци Вишег суда у Београду да се ”црно-белима” одузме комплетна имовина којом располажу, челници ЈСД Партизан су се обратили медијима саопштењем у којем поново скрећу пажњу на неке ствари, али и најављују жалбу у вези са одлуком суда.

Саопштење ЈСД Партизан преносимо у целости:

Драги љубитељи спорта, грађани Србије,

Уместо да Вам се обраћамо како бисмо заједнички поделили радост око нових успеха Југословенског спортског друштва Партизан, најтрофејнијег спортског друштва у историји Србије, приморани смо да Вас и целокупну јавност обавестимо о одлуци Вишег суда у Београду да од нашег спортског друштва одузме стадион, тениске терене, терене на Калемегдану и објекат веслачког клуба на Ади Циганлији који су на законит начин постали наша имовина пре готово двадесет четири године и о мерама које смо предузели да би се таква одлука суда поништила а последице што је могуће пре и ефикасније отклониле.

Наш адвокатски тим је припремио детаљну жалбу која је надлежном суду поднета у петак ујутру, 18. октобра 2013. године, а која одражава све чињеничне и правне разлоге због којих је пресуда против нас потпуно неодржива.

Захваљујемо се на огромној подршци коју смо добили од вас и неподељеним гласовима привржености и разумевања.  Очекујемо да ће та подршка из дана у дан јачати, јер су оваквом одлуком угрожени не само витални интереси српског спорта, већ и основно право сваког грађанина на законито, правично и објективно суђење.

Дакле, ми ћемо предузети све што је у складу са законом, до последње ситнице и до најдаље инстанце, ако буде потребно, да спречимо да нам било ко на незаконит начин одузме наш стадион.

Желимо да детаљније кажемо неколико речи о ономе што је веома погодило наше спортско друштво, из разлога које не можемо да разумемо.

Обимна пресуда садржи свега неколико реченица образложења разлога за правно и чињенично потпуно несхватљиву одлуку. Првостепени суд је написао да је приликом доношења решења о уступању права ЈСД Партизан Војска испунила све формалне услове који су били потребни да то учини али да, наводно, није испунила суштински услов који се односи на постојање интереса да се такав пренос права учини.

Тумач тог интереса, по суду, не би требало да буду лица која су на то овлашћена по закону, по поступку који је такође прописан законом, што је формално (каже суд) било урађено потпуно законито. Тако је суд без било каквог конкретног разлога одлучио да арбитрарно (без образложења зашто је то учинио) усвоји  захтев  Министарства одбране, државног  органа  управе који је поступак повео  са идејом да оствари корист из сопствених наводно недопуштених радњи.

Суд је стога уговор прогласио ништавим, тврдећи да Министарство одбране није поступило по члану 34. тадашњег Закона о средствима и финансирању ЈНА, иако је одлука о преносу права на Стадиону на ЈСД Партизан донета управо према тој одредби која је поштована до последњег детаља, после дуготрајног поступка и после изјашњења разних органа ЈНА, укључујући и надлежног војног правобраниоца.

Није само невероватно да је о томе сада одлучивано, скоро двадесет четири године после уступања, већ су и правни став изнет у пресуди и сама пресуда потпуно невероватни. Немогуће је да првостепени суд који је донео такву пресуду није био свестан њених домета и последица. Немогуће је да није постојала свест код Министарства одбране и суда који је одлучивао да би занемаривање прописа и судска интервенција којом се без икаквог основа одузима имовина спортског друштва водило ка уништењу спортског друштва Партизан. Питамо се, као и сви Ви,  како је уопште могуће да је донета таква пресуда?

Решење које је 1989. године донео Савезни секретар за народну одбрану којим је претходно одобрио да се предметне непокретности без накнаде пренесу ЈСД Партизан је коначни и правоснажан управни акт који се не може мењати или укидати било каквом одлуком парничног суда. О томе, осим законских одредби, постоји велики број неподељених ставова највиших судова у Србији изложених у њиховим пресудама (Врховног касационог суда и, пре тога, Врховног суда Србије). У поступку о коме Вас обавештавамо парнични суд се потпуно неовлашћено бавио тим решењем. Указујемо да је ЈСД Партизан одмах по закључењу уговора уписао своја стечена права у земљишне књиге, што никада није оспорено ни од кога, па ни од Министарства одбране.

Свима је познато да су стадион и други објекти изграђени у искључиво спортској намени , да су од првог дана били дом спортиста и клубова ЈСД Партизан, на којем су стасали небројени шампиони, олимпијски победници, прваци света и Европе. Већина њих су били и остали спортисти аматери, млади људи који траже прилику и место на коме ће, у интересу свих нас, исказати свој таленат. Никада предметни објекти нису имали никакву функцију у домену народне одбране и војске и никада, све до ове одлуке Вишег суда, никоме није падало на памет да од аматерског спорта покуша да извуче материјалну корист.

Већ три деценије у објекте се инвестира и они се одржавају из извора које обезбеђују ЈСД Партизан и његови клубови, ради се о вишемилионским улагањима које неко сада жели да једним потезом поништи и очигледно створи услове да неко трећи, незаконито и незаслужено, стекне корист.

Понављамо да смо 1990. године потпуно законито  стекли својинска права на основу законитог уговора и да је очување тих права једино могуће законито решење.

Апсолутно смо уверени да у Србији постоји правни систем, правна сигурност не само за нас већ и за све грађане, неотуђиво право на законито, објективно и правично суђење. Такође смо уверени да се неће допустити сврставање грађана, клубова и спортских друштава у категорију субјеката другог реда који имају мање права од осталих. Очекујемо се да ће се наша вера потврдити одлуком другостепеног суда и неподељеном подршком српске јавности.

УПРАВНИ ОДБОР

ЈСД ПАРТИЗАН

(Телеграф)

Oznake: JNA, država, oduzimanje, Partizan, Srbija, stadion