Прочитај ми чланак

‘Оће неко на баскет? – како се калио најбољи кошаркаш света

0

Каква прича. Колико труда, зноја и одрицања је било потребно да би овај сан постао јава.

Мада, када погледамо Николин карактер, ту сталоженост, смиреност, реално сагледавање ствари, можда ово МВП признање није било присутно ни у најлуђим сновима.

Пут – од од симпатичног „буцка“, који жели само да одигра партију баскета у крају, преко епизода у Војводини и Меги, па све до најбољег играча на свету – није нимало лак.

Српски центар је ишао корак по корак, напредовао, како на физичком, тако и менталном плану, без превелике помпе стигао је до овде и са само 26 година стекао статус можда и најбољег кошаркаша у историји наше земље.

Познато је колико је тешко Европљанима да уопште стигну до НБА. Није лако ни стећи колико-толико пристојну улогу у најјачој лиги на свету, а камоли постати МВП.

Пут до Америке обично иде преко неких од највећих екипа на старом континенту, али ова прича је атипична.

У овом тексту ћемо се присетити Николиних почетака, анегдота, изјава, Драфта, лоше партије која га је практично послала у НБА – и ту стати.

У посебној теми ћемо обрадити његов пут од доласка у Денвер па до МВП признања у НБА лиги, а сада ћемо се вратити десетак година уназад…

Иако највећи број наших успешних, признатих кошаркаша може да се похвали да су бранили боје Црвене звезде или Партизана, са Јокићем то није случај.

Он је пажњу скаута и агената скренуо у Војводини, играјући за кадетску селекцију, да би нешто шира јавност за њега чула тек по доласку у Мегу, фабрику талената.

Наравно, главни човек у читавој причи био је Мишко Ражнатовић, који је са сарадницима из Беобаскета успео релативно лако да приволи Николу да потпише уговор.

Јокић је те 2012. године, носећи дрес новосадског тима, у континуитету бележио озбиљне бројке, како у броју постигнутих поена, тако и сакупљеним скоковима, направљеним асистенцијама.

„Позвао сам телефоном нашег главног скаута, Бранимира Тадића распитујући се о том Јокићу. На моје велико изненађење, он уопште није знао да тај играч постоји. Инсистирао сам да ми хитно провери да ли тај центар базира игру и узима скокове на снагу, јер је биолошки старији и јачи од вршњака или пак је то последица талента. Ускоро сам добио повратну информацију, да од физике нема ни ’ф’ и да се ради заправо о играчу, који кубури са вишком килограма, али има велики таленат. Рекао сам Тадији да већ следећег дана оде у Нови Сад и да се не враћа док мали не потпише за Агенцију, што је и обављено у току недеље“, испричао је Ражнатовић својевремено.

Никола је једну од тих партија одиграо у поразу од Партизана, када је имао 34 поена и 19 скокова, уз индекс корисности 50.

Јокић никада није одрадио нити један тренинг са првим тимом Војводине, а како Ражнатовић истиче, она није препознала о каквом се играчу ради, а сам прелазак у Мегу, прошао је глатко и „под врло коректним условима“.

Упркос неспорном таленту, Николина физичка спрема спречила га је да баш одмах ступи у сениорски тим Меге, иако је тренер Дејан Милојевић био за то.

Мишко Ражнатовић је спуштао лопту, говорио да не треба да се жури, а исти став, оправдан, имао је и кондициони тренер Марко Ћосић.

Добро је позната прича како Јокић није могао да направи ниједан склек, што не треба да чуди, ако се узме у обзир да је Никола на дневној бази јео пола киле бурека и пио два литра Кока Коле.

Велику улогу у постављању Николе на прави пут имали су гореспоменуте особе, али и његов брат Страхиња, који је и сам био велики таленат.

Било је дана када Никола једноставно није желео да се бави кошарком. Ипак, разговори су уродили плодом и Никола је полако постајао свестан шта је све потребно да би се овим спортом бавио на врхунском нивоу.

Уозбиљили су га, али како је Ражнатовић касније признао, то и даље није био онај ниво на који су навикли у професионалном спорту.

У првој сезони, наступајући за јуниоре Меге, стигао је до полуфинала ХЕБА лиге, али и финала Евролигиног квалификационог турнира.

Крајем сезоне 2012/13. уследио је и деби за сениорски тим…

Јокић је своју шансу дочекао у полуфиналној серији Суперлиге против Црвене звезде.

Након повреде Новице Величковића, високи Сомборац је добио прилику у трећем дуелу, у „врућем“ Пиониру.

„Појавио сам се ниоткуда и дочекао да заиграм у полуфиналу. Била је добра атмосфера. Када уђеш на терен онда се искључиш и покушаш да одиграш што боље“, рекао је Јокић након тог дуела.

Наредне сезоне добио је још више прилике да игра, а у просеку је постизао 11,4 поена и 6,4 скокова у АБА лиги. Са Мегом је стигао и до финала Купа Радивоја Кораћа.

Све је више скаута, чак и оних из НБА лиге, те сезоне долазило у Сремску Митровицу да види уживо колико Никола може.

Њему то није представљало тензију и притисак, а имао је и рецепт за то.

„На паркету замишљам како сам на баскету и како у гледалишту нема никога са стране. Трудим се да се играм и на мене може да утиче само то што ме гледају родитељи и фамилија. Скаути, остали тренери и генерални менаџери често су присутни, али то не може да ме поремети и да ми скрене пажњу, иако је јако лепо знати да те гледа неко“, говорио је Јокић.

Тада му је било 19 година – време је за НБА драфт.

Од целе те приче Никола није много очекивао, а у прилог овоме говори чињеница да НБА драфт није ни гледао, већ спавао.

За разлику од Николе, његов брат Немања је све то пратио у Њујорку и на крају, отварајући шампањац, јавио шта се догодило.

Мада, судећи по изјавама Мишка Ражнатовића, Никола је врло вероватно могао да зна епилог драфта.

Десетак дана пре самог догађаја, Јокићев менаџер је инсистирао, а напослетку и добио обећање да ће његов клијент бити изабран као 41. пик.

„Размишљали смо о претходним драфтовима када су тимови пропуштали играче попут њега. И Марк Гасол није био Адонис када је био изабран у другој рунди, али је израстао у одличног кошаркаша. Тако смо знали да је одличан додавач и да има изванредан осећај за игру“, причао је Тим Конели, председник кошаркашких операција Денвера и додао:

„Када смо га драфтовали гледали смо његову прву професионалну утакмицу. Сви смо били у истој соби и сви смо исто размишљали. Овај момак је заиста добар. Додаје без гледања, погађа тројке, асистира, игра на „посту“. Мислили смо да ће бити добар играч, али после првих мечева, помислили смо да би могао да буде много више од доброг играча.“

Одлучено је да Никола у Меги остане бар још годину дана, током којих су људи из Нагетса полако почели да развијају однос поверења са српским центром, али и његовом породицом.

Та 2014/15. сезона је показала да је Никола прерастао регионалну АБА лигу, коју је завршио као најкориснији играч.

Јокић је још на почетку сезоне показао да ће ово бити његова сезона, када је у тријумфу Мега Лекса и МЗТ Скопља у првом колу остварио индекс 44.

Само је још двојици играча то пошло за руком, да би Никола то успео још једном током сезоне, у дуелу Меге и Задра, у шестом колу.

Поред тога што је проглашен за најкориснијег играча лиге, Јокић је био и најбољи скакач регуларног дела сезоне. Јокић је уписао 222 скока, односно 9,25 по утакмици.

Са сјајним партијама појавили су се и клубови из врха Евролиге, пре свих Реал Мадрид и Барселона.

У тим тренуцима је деловало заиста реално да Никола оде у Шпанију, највероватније Блауграну, а то потврђује и Јокићеве изјаве, попут ове:

„Ако бих могао да бирам, прво бих отишао у неки европски клуб, а после у НБА лигу. Јер, сматрам да се лакше развија у Европи, док млади играчи ретко добијају шансу да играју у НБА лиги. Искрено, од тога што сам изабран на драфту ја тренутно немам ништа, сем да Нагетси имају право на мене, али видећемо, још је рано причати о томе“, рекао је Јокић негде у том периоду.

Ипак, потписивање уговора са Барсом је одложено, пошто је Никола одиграо најгори меч у каријери, баш када су изасланици из Каталоније дошли у Сремску Митровицу.

Први корак ка НБА било је играње Летње лиге, током које је у просеку постизао осам поена, 6,2 скока и 1,4 блокаде по мечу.

Убрзо се придружио првој екипи Нагетса и као релативно непознат играч почео да демонстрира обрисе партија које ће га красити у годинама које долазе.

„Када смо имали први тренинг у кампу, био је срећан што је овде. Није се труди да буде звезда“, рекао је Вил Бартон, саиграч. Слично мишљење је имао и тренер Мајк Мелоун.

„Он ради ствари на тренинзима које вас натерају да кажете ’Вау, овај мали има шансу да буде ђаволски добар играч’. Тако је млад и вешт, а чињеница да је постао бољи у односу на период када је играо летњу лигу“, рекао је Мелоун на почетку Јокићеве руки сезоне.

Главни проблем пре доласка, али и на самом почетку НБА каријере, за Јокића је представљала физичка спрема, недовољно добра кондиција, мишићи, али и нездрава исхрана.

Занимљиво је и виђење Артураса Карнишоваса, тадашњег генералног менаџера Денвера, који је касније признао да су при процењивању Николе Јокића гледали снимке Марка Гасола!?

„Па, да! Сви су мислили да Никола није довољно физички развијен да би се надметао у НБА лиги. Укључујем ту и нас. Али, вештина је била јасно видљива, стално присутна. Ту мислим на додавање, шутирање, али и на најбоље ‘руке’ које сам икада гледао. Требало је само видети како ће се развијати, како ће се уклопити у наш систем. И, ево, он је сада наш – племејкер“, рекао је Карнишовас.

И, ето, ризик им се исплатио. Јокић не само да је постао „плејмејкер“ Нагетса, већ и најбољи играч ове франшизе.

И МВП НБА лиге!