Прочитај ми чланакНовак Ђоковић отворио је душу у разговору са италијанским листом "Спекио", недељно издање "Ла Стампе" и говорио о темама које се не тичу само тениског терена.
Познато је годинама уназад да је Ђоковић веома везан за породицу, па је сада ближе објаснио свима како он гледа на фамилијарни живот.
Објаснио је и да је породица увек била уз њега,.
„Признајем: бити родитељ је најтежи посао на свету. Али истоворемено и огромна радост. То је велика одговорност која чини да растете као особа. Породица је увек била све за мене, када сам био мали родитељи су ме подржавали, жртвовали су своје животе да ми обезбеде све што ми је било потребно и да остварим оно што сам желео и што сам остварио 2011. године: Осовјио сам Вимблдон и постао број 1 на свету, то су била моја два највећа сна. Када сам постао отац, све се променило. Данас нисам више ја приоритет, већ моја деца, када нисам на терену ја све време посвећујем њима. Имам друге пројекте, али послови су секундарни“, рекао је Ђоковић.
Појаснио је и како гледа на родитељску улогу.
„Не гледају на тебе само на тату, већ и као узора и то ми много значи. То је изазов јер желим да им будем најбољи пример, не само као тенисер. Желим да поделе са мном све добро и лоше што постоји сваког дана, оно што их чини срећним. Моја супруга Јелена и ја смо увек ту са децу, али желимо да они сами организују себе, не само када је у питању домаћи задатак. Морају да науче да буду одговорни за своје животе, од тренутка када устану до тренутка када треба да легну да спавају.“
Говорио је Ђоковић какав је и сам био као дете, али искрено признаје да и даље жели да студира.
„И даље желим да идем на факултет. Не знам да ли ће то бити следеће године или за пет година, али сигурно желим да добијем барем диплому основних студија. То што нисам успео да урадим то као младић ме растужује, иако сам веома захвалан за све што сам имао. На крају дана, факултет не постоји само за децу, може да се иде на предавања и после 40. године. То је кућа знања, а ја сам веома радознао. Тема која ме највише занима је свакако здравље, веома широко поље. Али, желим да студирам античке цивилизације и археологију. У овом периоду желим да разумем оно шта може да ме највише занима. Данас, можете много тога да урадите онлајн, што је можда и најбоља опција за мене јер сам тенисер и тата.“
Образложио је и због чега тренутно нема намеру да улази у политичке воде.
„Већ сам био укључен у политику, у тенису. Борио сам се десет година дасе играчима да право гласа и видео сам да је политика чудан свет, што ми се никако не допада. Прљав систем. Нисам за то што видимо у готово свим модерним земљама, у нашој такозваној демократској цивилизацији. Више од политике, они ми се чине као интереси корпорација. Нисам спреман да причам о политици, али као неутрални посматрач морам да кажем да смо изгубили праву демократију годинама раније. Данашња привреда значи много више, партизански интерес, не налазим себе у томе. Ако ми срце не буде рекло да могу позитивно да утичем на људе, то нећу радити. Али моја будућност је отворена за све. Сигурно ћу подржати моју земљу и изван терена, осећам се близак Србији и имам интересе и ван спорта“, рекао је Ђоковић.
