Прочитај ми чланакНајбољи српски тенисер Новак Ђоковић причао о Србији, породици и каријери
ПРОМУКАО, напуклог гласа, али и даље гладан победа и трофеја, Новак Ђоковић је ових дана у Паризу крчио пут ка новим успесима и титулама. До краја године ће водити жестоку битку с Рафаелом Надалом око трона. Од понедељка ће први пут после дужег времена Шпанцу препустити врх, али сви се, заједно с Нолетом, надају да ће то бити само накратко. Још много мечева и година је пред једним од најбољих светских спортиста свих времена, а на овом путу нових радовања енергијом га испуњавају љубав према његовом спорту, својој земљи и породици.
Foto: AP
Колико времена успевате да проведете са породицом? Успевате ли, на пример, да се сви окупите за вашу крсну славу, Светог Аранђела, која ће бити ускоро, крајем новембра?
– Крсну славу, наравно, обележавамо сваке године. Немамо, нажалост, увек ту традицију, да сам заједно за славу са женом и децом, зато што је мој живот такав да доста путујем. Али слава се обележава у кући мојих родитеља у Србији. Трудимо се да тада, ако можемо, будемо са њима, да је сви заједно прославимо. Слава је посебан дан који, према мом мишљењу, највише симболизује породично јединство. То је дан у години када би фамилије заиста требало да се окупљају. Наравно, свако је обележава на свој начин. Можда је за некога тренутак окупљања неки други дан, Божић или рођендан. Свако има своје преференце. Али суштински, то је нешто што ми, морам да признам, мало више недостаје, да се више виђам, како са ужом, тако и са широм фамилијом, и да са њом проводим квалитетно време.
СРБИ ПОБЕЂУЈУ ГЕНИМА
А КАКО објашњавате толике светске успехе спортиста из једне тако мале земље као што је Србија? –
Врло једноставно! То су гени. Ми смо стари европски народ који вуче снажне гене, тако да уопште не чуди што имамо толико успеха у спорту. Имамо физичку и менталну предиспозицију. А и спорт нам је, некако, културолошки усађен, од раних дана живота сваког детета. То је случај и у другим земљама, али се код нас провођење времена напољу и играње с лоптом веома вреднује.
Имају разумевања за ваша одсуства?
– Захвалан сам им зато што ми пружају подршку и разумеју моменат у мом животу и каријери. Ствари су такве какве јесу. Прихватају их и они, и ја. Трудим се да радим на нашим односима, колико год био удаљен. Данас, с модерним телефонима, захваљујући Тесли, имамо могућност да се често чујемо и видимо.
Шта осећате када слетите на Аеродром „Никола Тесла“? Колико вам доласци у Београд и Србију „пуне батерије“?
– Мени то пуно значи. Независно од тога каква је ситуација у земљи, увек постоје људи који критикују све и траже у свему нешто црно и лоше. Ја стварно нисам један од њих и трудим се да увек видим добро. Не обраћам пажњу на те лоше ствари, већ ме привлачи оно што осећам у себи и у срцу, ту носталгију. Не постоји ниједан аеродром на свету на који слетим а да ми даје осећај као кад слетим на београдски аеродром. То је осећај који не може да се замени, да се трансформише или одузме. Он ће увек остати са мном. За мене су Београд и Србија увек дом број један.
о Којим ћете ритмом играти у следећем периоду?
– Тренутно имам у плану да и наредне сезоне играм као и свих претходних сезона, плус на Олимпијади.
НЕМА СИСТЕМА
А У ИСТОЈ хали у Паризу недавно су европску титулу освојили и српски одбојкаши. – Импресивно је то што ми практично без икаквог система и структуре правимо врхунске светске резултате у многим спортовима, то је стварно невероватно. Делује да кошарка има добар систем, одбојка вероватно исто, али у тенису то није тако. Пошто је тенис појединачни спорт, тако се своде и успеси, углавном на индивидуалне случајеве. Надам се да ћемо сви удруженим снагама то да изменимо.
Баш у време Аранђеловдана, чека вас, крајем овог месеца, и учешће на Дејвис купу по новој формули у Мадриду?
– Искрено, веома се радујем игрању за репрезентацију. Нисам играо дужи временски период за национални тим, и то ми заиста недостаје. Надам се да ћу бити „читав“ за Мадрид, да бисмо одиграли добар турнир.
Када сте подизали пехар на Вимблдону, поручили сте да вас је Роџер Федерер, који је зашао у 39. годину, инспирисао својим примером тениске дуговечности. Колико ћемо још година уживати у вашој игри?
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 2, 2019
– То зависи од различитих околности. Пре свега, не могу да размишљам себично и да кажем, ето, играћу тенис у пуној сезони још десет година, а да не мислим о својој породици. То мора да буде усклађено с фамилијом, децом, женом, нашим животом. Мора да се зна које су ствари приоритет. У суштини, и даље се трудим да, мање-више, играм током сезона у оној мери у којој сам играо последњих десетак година. Већ сам дуго у тениском врху, који доста троши, тако да ситуација дефинитивно није иста као што је била пре десет година. И у смислу тела, и осећаја, и виталне енергије за играње тениса. Али и даље сам мотивисан. Имам подршку и своје супруге, и своје фамилије, браће и родитеља. Имам добар тим око себе, и док год имам тај осећај који се јавља сваки пут кад изађем на терен, ја бих играо тенис. Не видим крај иза угла. Али свестан сам да ће врло брзо да дође моменат када ћу морати да смањим играње. Једноставно, мораћу да се усредсредим само на одређене турнире и да на тај начин вероватно избацим „број један“ као циљ. Али, о том потом.
Од понедељка ћете, после дужег времена, бити други на АТП листи. Да ли вам је то на неки начин нови изазов, да поново будете први?
– Наравно да је изазов. Наравно да ми је то увек један од највиших циљева, да будем најбољи у тенису. С друге стране, не могу да рачунам, калкулишем и превише пажње посвећујем томе како ће да игра Надал. Он јесте у доброј форми, игра одлично. Зависи, такође, и од њега. И ако будем освојио оба преостала турнира до краја године, у Паризу и Лондону, он је и даље у бољој позицији. Нисам одиграо баш најбоље у Шангају, ту сам можда испустио прилику да му се приближим. Али није први пут да се налазим у неизвесној завршници за прво место на свету. Имао сам их неколико пута са Федерером, Марејем, Рафом… Свестан сам тога колико је захтевно у току сезоне бити подређен том циљу. Просто не можеш себи да даш одушка у току године, да можеш неколико месеци да прескочиш турнире ако ти је циљ да будеш најбољи. А мени јесте, и даље.
ЈЕДВА ЧЕКАМ ДОЛАЗАК У БЕОГРАД
А Када ћемо вас поново видети код нас, имајући у виду дужину сезоне и обавезе које захтева бављење тенисом на вашем, врхунском нивоу?
– Мислим да, нажалост, нећу бити у Београду све до фебруара. Септембар и фебруар су периоди у години када мање-више увек планирам сигуран боравак у Београду и Србији. Онда, лети, или на пролеће, можда у априлу или мају, одем још неколико пута накратко. Некада се задржим дуже, некада краће. Све зависи од обавеза. Ове године сам, на пример, у фебруару био скоро месец дана, и то је било заиста сјајно.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
