Прочитај ми чланакКад те неко не жели у својој кући, зашто би желео да уђеш у ту кућу? Не идем тамо где ме не желе, могу без таквих да живим, постоје места где сам радо виђен гост. Јасно ми је да мене, као православног Србина, не желе на Западу и не морам да одлазим на Запад. Зато не желим да Србија уђе у ЕУ и НАТО. Могу да преболим и да никад више не учествујемо на европским спортским, музичким и другим такмичењима. Да сам Рус, из принципа више не бих ишао на европска такмичења.
Кад те неко не жели у својој кући, зашто би желео да уђеш у ту кућу? Не идем тамо где ме не желе, могу без таквих да живим, постоје места где сам радо виђен гост. Јасно ми је да мене, као православног Србина, не желе на Западу и не морам да одлазим на Запад. Зато не желим да Србија уђе у ЕУ и НАТО. Могу да преболим и да никад више не учествујемо на европским спортским, музичким и другим такмичењима. Да сам Рус, из принципа више не бих ишао на европска такмичења.
Ово што државе евроатлантске цивилизације раде руским спортистима, а исто су радиле и српским спортистима пре 30 година, прешло је сваку и меру и морамо да престанемо да се понижавамо и да уопште тражимо да учествујемо на њиховим такмичењима, у њиховим државама. Зашто то да радимо, можемо да имамо боље лиге. Узмимо као пример фудбал.
Може да се направи Евроазијска лига шампиона. Такође, и Балканска лига (православних држава) најбољих клубова Србије, Бугарске, С. Македоније, Грчке, Кипра, Црне Горе, Р. Српске (можда и целе Босне и Херцеговине), Румуније и можда (дела) Молдавије. Из ове лиге у Евроазијску лигу шампиона ишло би нпр. 6 најбоље пласираних клубова. Не знамо како ће изгледати Украјина у будућности, али ће свакако неки украјински клубови играти руско првенство. Клубови из западне Украјине ће можда желети да остану да се такмиче са западноевропским клубовима. Из руске лиге у Евроазијску лигу шампиона могло би да уђе такође 6 најбољих клубова. У Кини и Индији фудбал је у експанзији и њима би много значила оваква међународна такмичења. Из Кине и Индије би за почетак у Евроазијској лиги шампиона учествовало по 4, укупно 8 клубова из Кине и Индије. Као и на Балкану, тако и државе кавкаско-каспијског региона могу формирати заједничку лигу и да из те лиге (свако ко буде желео из Грузије, Јерменије, Азербејџана, Казахстана, Туркменистана, Таџикистана и Киргистана – можда би клубови из неких од ових држава играли руску лигу, као и белоруски клубови) у Евроазијску лигу шампиона уђе 4 најбоље пласираних клубова. Затим, 4 најбоље пласирана из Турске и 2 најбоља пласирана клуба из Ирана. То је укупно 30, у првој години је довољно 32 клуба, 2 клуба могу да се уђу као победници квалификација или преко неких баража. Такмичење би се у групним фазама организовало у складу са временским зонама и годишњим добима, слично такмичењима у САД.
У каснијој фази могу да се укључе и фудбалски клубови Пакистана и држава Персијског залива (преко заједничке арапске лиге) и државе Вишеградске групе (ако буду желеле да напусте ЕУ и НАТО, исто преко заједничке вишеградске лиге), а затим Евроазијска лига шампиона може да се прошири и на Корејско полуострво (ако желе Јужна и/или Северна Кореја) и Индо-Кину (Тајланд, Вијетнам, Индонезију, Малезију…).
Евроазијска лига шампиона и регионалне лиге попут балканске и кавкаско-каспијске лиге окупиле би и клубове из држава које немају добре односе, али баш зато оваква спортска такмичења помогла би да се боље упознамо и изграде добри односи између ових држава. Замислите мечеве клубова из Србије, Бугарске, С. Македоније и Грчке у оквиру балканске лиге, па онда са турским клубовима у оквиру Евроазијске лиге шампиона, где би турски клубови играли и против руских, а кинески против индијских, јерменски и азербејџански у оквиру кавкаско-каспијске лиге, итд. У првих пар година, Евроазијска лига шампиона би по фудбалском квалитету мало заостајала за УЕФА лигом шампиона, али, самим тим што би у УЕФА такмичењу било мање источноевропских и средњоазијских клубова и играча који би играли у западноевропским клубовима, та разлика не би била велика и веома брзо би Евроазијска лига шампиона по квалитету била на нивоу УЕФА лиге шампиона.
Настаје мултиполарни свет, настаје Г8, чији је БДП већи од БДП-а старе Г7. У државама евроатлантске цивилизације више се не поштују људске и верске слободе, и хришћанину из Јужне Америке или Африке више то нису толико привлачне дестинације, тј. фудбалер из Јужне Америке или Африке, ако би му неки клуб Евроазијске лиге шампиона понудио исти уговор као и неки енглески, француски или немачки клуб, одабрао би да игра у клубу из Русије, Кине, Србије, Грчке, Турске… Временом, клубови Евроазијске лиге шампиона постаће богатијих од западноевропских, јер имају више гледалаца или навијача, што значи да ће бити велики приходи од продаје карата, а посебно од ТВ права. А главни спонзори Евроазијске лиге шампиона могли би да буду: Гаспром, Вконтакте (Русија), Хуаевеји, Тик Ток (Кина), Тата (Индија), Беко (Турска), Туристичка организација Грчке, Катар ерлајнс…
Ако оде Фијат и од Заставе створимо моћну компанију која производи добре аутомобиле за продају у Русији, Кини, Индији и осталим Г8 државама, као и у балканским државама, и Застава (или ако би се другачије звала фабрика аутомобила у Крагујевцу) би могла да буде међу главним спонзорима Евроазијске лиге шампиона. Ако се појави и нека велика домаћа компанија из аграрног, или из ИТ сектора, могла би да буде спонзор и преко рекламирања преко Евроазијске лиге шампиона да дође до купаца у свету. Спонзори Евроазијске лиге шампиона могу да буду и бразилске, мексичке, јужноафричке и јапанске (ако им дозволе и НАТО и Кина) компаније које желе да послују на простору Евроазије.
Мислим да овакву лигу није тешко организовати, једино не знамо како би Кина реаговала због своје затворености и ковид политике, нико није спреман под овим условима да путује у Кину и пролази њихове мере и тестове (можда би уместо Кине могао да ускочи Јапан?). Слична такмичења могу да се организују у осталим спортовима. Утакмице и турнири би се играли у великим светским метрополама, Русија и Кина су олимпијске силе, у Грчкој је одржана прва олимпијада, балкански спортисти су међу најбољим, а у неким спортовима најбољи у свету, тако да би ова такмичења окупила врхунске спортисте и доста навијача (више од половине светске популације или светског тржишта) и спонзора и никоме не би недостајала западноевропска и евроатлантска спортска такмичења.
Чак и да азијске или исламске државе не желе да стварају такво такмичење, замислите да се створи велика лига клубова из православних држава – Кипра, Грчке, Бугарске, Северне Македоније, Бугарске, Србије, Црне Горе, Републике Српске, Румуније, Молдавије, дела или целе Украјине, Јерменије, Грузије, Белорусије и Русије. И то би била моћна лига, сви клубови из православних држава би напредовали и били бољи него сада и никоме не би недостајала УЕФА такмичења. Одвајање од Запада прилика је да се изгради наш систем вредности у свим областима, па и у спорту, односно, то је прилика да се спорт више не користи за манипулацију и скретање пажње са важних тема у стилу “хлеба и игара“ и да профит не буде важнији од здравља професионалних спортиста, да спортски клубови не служе за прање новца, да председници клубова и вође навијача не буду криминалци, итд.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 16, 2022
