Утакмица између Црвене звезде и Цедевите, одиграна у четвртак у оквиру Евролиге, још увек изазива доста пажње у медијима.
У први план је истурен најбољи светски тенисер Новак Ђоковић, коме су хрватски медији замерили што је певао „четничке песме, рецимо комплетан (неколико строфа) Марш на Дрину“.
Очигледно се ради о чистом незнању, јер је песма компонована 1914. године.
У част одлучних победа Срба на Церу и Колубари, првих великих савезничких победа у Првом светском рату, Бинички је 1914. године компоновао марш који је посветио команданту Другог гвозденог пука пуковнику Миливоју (Милоју) Стојановићу Брки, који је учествовао у Церској бици на кључном месту на Текеришу, а погинуо је у жару борби у Колубарској бици.
Бинички је то дело компоновао у Ваљеву, где се Музика краљеве гарде налазила тада у склопу српске војне команде. Дело је потом извођено и на Солунском фронту, где је стекло ширу популарност и међу савезницима.
Данас познати текст „Марша на Дрину“ написао је почетком шездесетих година прошлог века, у време заједничке СФРЈ, новинар и песник Милоје Поповић, а први га је извео хор КУД-а „Иво Лола Рибар“ из Београда.
„Марш на Дрину“ доживео је и озбиљну међународну славу, тако су холандски састав „The Spotnicks“ или познати британски „The Shadows“ такође објавили обраде „Марша на Дрину“, или уметници попут Клифа Ричардса и Чета Aткинса.
„Марш на Дрину“ је изведен чак и у Бечу, током новогодишњег концерта 1987. године, иако говори о поразу Aустроугарске војске.
Пре три године песма „Марш на Дрину“ у фантастичној изведби хора Вива вокс на прослави српске Нове године у УН одушевила је цео свет.