Прочитај ми чланак

НЕНАДИЋ: Грцамо у муљу! Промене или катанац на српски рукомет

0

Званично најбољи рукометаш Европе Петар Ненадић критиковао је систем у српском рукомету после новог неуспеха.

Ненадић, који је већ две године на паузи од репрезентације, односно после Европског првенства у Хрватској, сматра да је Србији неопходан прави селектор.

FOTO: YouTube

„Тада сам рекао да немам више снаге. Свега сам се нагледао у дресу репрезентације и свашта доживео. Атмосфера је увек била добра, али нисмо, осим Врањеша и Хасанефендића, имали стабилног и правог тренера“, рекао је Ненадић за Спортски журнал.

Бек мађарског Веспрема има велику жељу да се врати у национални тим, али ако би дошао прави човек на клупу „Орлова“.

„У годинама сам када могу много, имам и вољу и жељу, али дајте људи доведите ваљаног тренера и да сви заједно почнемо да радимо. Овако више ништа не иде“.

Према његовим речима главни проблем српских селектора је сујета.

„Наши стручњаци сматрају да играчи треба њих да зову, моле и јуре, а гледам све остале камко обилазе своје момке по свету, зову их, причају с њима, друже се. То код нас није случај“.

Србија је првенство Европе у Грацу завршила са сва три пораза, од Белорусије, Црне Горе и Хрватске.

„Сваког јануар иста прича, сваке године говоримо идентичне ствари и ништа не помаже. За 15 година смо само два пута прошли у други круг. Доста је тога стварно. Тај резултат у Грацу је слика и прилика нашег рукомета, који последњих 20 година не функционише, воде га погрешни, нема систем, план, циљ…“.

На крају је Ненадић, чија је генерација много обећавала, истакао да не замера ништа играчима и да исто тако нема проблем са селектором Ненадом Перуничићем.

„Хоће ли неко коначно преузети одговорност за пропаст српског рукомета, ово више нема смисла. Сви возови су одавно прошли, ми више немамо ништа, дотакли смо дно одавно, сад грцамо у муљу. Нека сви преузму одговорност и нека оду, то је једино решење, па да почнемо испочетка“, закључио је Ненадић уз поруку, „Уколико се сада ствари не промене и сви не оду, не гине нам катанац на рукомет“.